Razvoj deteta: prvih pet godina

O ranom razvoju deteta

Razvoj je termin koji se koristi da opiše promene koje se odnose na fizički rast deteta i sposobnost da nauči socijalne, emocionalne i komunikacijske veštine, kao i načine ponašanja i razmišljanja koji su detetu potrebni za život. Sve te oblasti su povezane, zavise jedna od druge i utiču jedna na drugu.

Prvih pet godina života predstavlja period u kojem se mozak deteta razvija više i brže nego u bilo kom drugom periodu života. Rana iskustva Vašeg deteta – odnosi koje uspostavlja, sve ono što vidi, čuje, dodiruje, miriše, okusi – stimulišu njegov mozak, stvarajući milione neuronskih veza. Zato se u ovom periodu postavljaju temelji učenja, zdravlja i ponašanja za celi život. I rodni identitet se kod većine dece formira do treće godine, da bi se kasnije pojačavao i jasnije definisao. Roditelji imaju presudan uticaj na rodnu socijalizaciju tokom ranog detinjstva.

Bebe se rađaju spremne da uče, a njihov mozak se razvija kroz iskustva. Zato je važno da Vaše dete ima stimulativno i brižno okruženje, s obiljem aktivnosti koje mu pružaju mnogo načina da se igra i uči i mnogo šansi da vežba ono što uči.

Odnosi: osnova razvoja deteta

Odnosi s drugima utiču na sve oblasti i faze dečjeg razvoja. To je zato što su odnosi – iskustva. Štaviše, odnosi su najvažnija iskustva Vašeg deteta, jer iz njih najviše uči o svetu oko sebe. Odnosi s drugima oblikuju način na koji Vaše dete vidi svet. Kroz odnose s drugima Vaše dete uči da li je svet bezbedan i siguran, uči da li je voljeno, ko ga voli, šta se dešava kad plače, smeje se ili pravi grimase i još mnogo toga.

Vaše dete uči i gledajući odnose drugih ljudi – na primer, kako se Vi ponašate prema svom partneru i kako se partner ponaša prema Vama. Ovo učenje je osnova za razvoj ponašanja, komunikacijskih, socijalnih i drugih veština Vašeg deteta. Najvažniji odnos Vašeg deteta je odnos koji uspostavlja sa Vama. Značajni su i odnosi s drugim članovima porodice i osobama koje se staraju o detetu, uključujući vaspitače, kao i s drugom decom. Brižni i ljubavlju ispunjeni odnosi pomažu Vama i Vašem detetu da svaki dan naučite nešto više jedno o drugom. Kako dete raste i razvija se, njegove potrebe će se menjati, a Vi ćete ih sve bolje prepoznavati i sve bolje znati kako da odgovorite na njih.

Igra: kako se dešava razvoj 

U ranim godinama, igra je za dete glavni način na koji uči i razvija se. Igra je Vašem detetu zabavna, daje mu priliku da istražuje, posmatra, eksperimentiše, rešava probleme i uči iz svojih grešaka. Za to mu je potrebna Vaša podrška i ohrabrenje. Važno je, međutim, naći pravu meru – pomagati svom detetu, ali mu i dopustiti da greši, jer se veliki deo učenja ogleda u tome da dete sâmo uči o svetu oko sebe. Puno vremena provedenog u igri, razgovoru, slušanju i interakciji pomaže Vašem detetu da usvoji veštine koje su mu potrebne za život, kao što su komunikacija, razmišljanje, rešavanje problema, kretanje, druženje s drugim ljudima i decom. Važno je da roditelji i staratelji uključuju dete u čitav spektar igrovnih aktivnosti, bez obzira na to kojeg je pola. Igra je odličan graditelj odnosa. Provodeći vreme u igri sa svojim detetom, šaljete mu/joj jednostavnu, ali dragocenu poruku: Ti si mi suštinski važan/važna. Ova poruka pomaže Vašem detetu da sazna ko je i gde mu je mesto u ovom svetu.

Ostali činioci koji oblikuju razvoj Vašeg deteta

Genetske predispozicije takođe utiču na razvoj Vašeg deteta, a tu su i drugi faktori: zdrava ishrana, fizička aktivnost, zdravlje, okruženje, kraj u kojem živite…

Zdrava ishrana

Zdrava hrana daje Vašem detetu energiju i hranljive materije koje su mu potrebne za rast i razvoj. Doprinosi razvoju osećaja ukusa. Ako se porodica zdravo hrani i dete u ranim godinama usvoji zdrave obrasce ishrane, to je najsigurniji put da uspostavi zdrave navike u ishrani za celi život. Vaše dete uči o izboru hrane od Vas. Omogućite mu da vidi kako Vi pripremate zdravu hranu, kako je jedete i uživate u njoj – to je najbolji način da mu pomognete da stekne zdrave navike u ishrani. Roditelji i staratelji takođe treba da imaju na umu da prehrambene potrebe dece ne zavise od pola deteta.

Fizička aktivnost

Fizička aktivnost pokreće dete. Razvija njegove motoričke veštine, pomaže mu da razmišlja, daje mu priliku da istražuje svet. Motoričke veštine su neophodne svakom detetu, bez obzira na pol. Trudite se da obezbedite svom detetu mnogo prilika za aktivnu igru, kako unutra tako i napolju. Ako ste i sami aktivni, Vaše dete će verovatno slediti Vaš primer.

Zdravlje

Zdravlje deteta može uticati na njegov razvoj. Svako dete se ponekad razboli, česti su problemi s kašljem, prehladom, bolom u ušima, gastroenteritisom. Ovakve bolesti uglavnom ne izazivaju dugoročne probleme u razvoju. Međutim, hronična ili dugotrajna zdravstvena stanja mogu uticati na razvoj Vašeg deteta i dovesti do smetnji u razvoju i učenju. Takva stanja uključuju gluvoću, slepilo ili slabovidost, poremećaje iz spektra autizma i bolesti kao što su cistična fibroza, rak ili cerebralna paraliza.

Ako Vaše dete ima neku hroničnu bolest, treba da razgovarate s izabranim pedijatrom, s medicinskom sestrom ili s nekim medicinskim specijalistom. Ovi zdravstveni radnici mogu Vam objasniti kako stanje Vašeg deteta može uticati na njegov razvoj i šta možete preduzeti kako biste ga na najbolji način podržali. Za svako dete, bez obzira na pol, od vitalnog je značaja da ima pristup kvalitetnim, brzim i profesionalnim zdravstvenim uslugama.

Kraj u kome živite i lokalna zajednica 

Okruženje u kome živite, Vaš kraj i lokalna zajednica, utiču na razvoj Vašeg deteta. Na primer, podrška detetovom razvoju mogu biti pozitivni odnosi s prijateljima i komšijama, pristup igralištima, parkovima, prodavnicama i lokalnim uslugama kao što su čuvanje dece, igraonice, vrtići, škole, domovi zdravlja i biblioteke.

Razvijanje različitim tempom

Deca rastu i razvijaju se različitom brzinom. Neki roditelji brinu kad će njihovo dete prohodati, drugi brinu o tome kad će se bebi pojaviti prvi zubići. Većina veština razvija se istim redosledom kod sve dece, ali uzrast u kojem se to događa može varirati i biti različit čak i među decom iz iste porodice. Ako se pitate da li se Vaše dete razvija normalno, imajte na umu da je tempo razvoja individualan i za svako dete različit. Na primer, tipična uzrasna granica za početak hodanja veoma je široka i pokriva period od 8–18. meseca. Dakle, ako Vaše dete ima 14 meseci i još ne hoda – to ne mora biti razlog za brigu. S druge strane, ako osećate da nešto nije u redu s razvojem Vašeg deteta, treba da verujete svom instinktu i posetite izabranog pedijatra.

Biti roditelj

Bez obzira na to da li odgajate dete kao roditelj, baka, deda, srodnički staratelj ili hranitelj, uvek učite. Svi mi pravimo greške i učimo kroz iskustvo. U redu je osjećati se samouvereno i verovati u ono što znamo. Ali je takođe u redu priznati da nešto ne znamo i postavljati pitanja. Imajte na umu da je Vaše fizičko i mentalno zdravlje veoma značajno za podizanje deteta. Uz svu usmerenost na dete i brigu o njemu, mnogi roditelji/staratelji zaborave – ili im prosto ponestane vremena – da se brinu o sebi. Ali briga o sebi je neophodna, a pomoći će Vam i da shvatite koliko Vam je strpljenja, mašte i energije potrebno da biste odgajali svoje dete.