Anafilaksa

O anafilaksi

Anafilaksa je teška, po život opasna alergijska reakcija. Anafilaksa se dešava kada vaše dete reaguje na neki alergen iz okruženja. Alergeni mogu biti nešto poput hrane, uboda insekata ili lekova. Anafilaksa zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ako vaše dete ima anafilaktičku reakciju, prvo ga ravno položite ili ostavite da sedi. Ne dozvolite mu da stoji ili hoda okolo. Zatim koristite auto - injektor adrenalina, ukoliko je dostupan i pozovite hitnu pomoć.

Simptomi anafilaske

Ako vaše dete ima tešku alergijsku reakciju, ono može imati jedan ili više od sledećih znakova ili simptoma:

• otežano ili veoma čujno disanje,

• oticanje jezika,

• stezanje u grlu,

• teškoće u govoru i/ili promukli glas ili plač,

• piskanje (“vizing”) ili uporan kašalj,

• upornu vrtoglavicu ili nesvesticu,

• bledilo i klonulost (kod male dece).

Ponekad anafilaktička reakcija u početku može izgledati kao blaga reakcija, ali će se brzo pogoršati. Dakle, ako vaše dete ima alergije, važno je da ga pažljivo pratite kad god ima alergijsku reakciju. Anafilaksa se obično dešava u roku od nekoliko minuta nakon što je vaše dete izloženo alergenu. Međutim, ponekad se to može desiti čak 1 - 2 sata kasnije.

Testiranje na alergije

Važno je identifikovati šta uzrokuje alergijsku reakciju kod vašeg deteta. Obično se to radi testiranjem na alergije (alergološke probe). Većina dece sa alergijom na jaja, kravlje mleko, pšenicu ili soju preraste svoje alergije između 5. i 10. godine života. Alergije na kikiriki, orašaste plodove, ribu i školjke su najčešće doživotne.

Lečenje anafilakse

Za tretman anafilakse se koristi adrenalin – on deluje veoma brzo u suzbijanju simptoma. Ako je vaše dete u povećanom riziku od anafilakse, verovatno će mu biti propisan neki auto-injektor adrenalina. Važno je da i vi i vaše dete naučite kako i kada da ga koristite. Vi i/ili vaše dete treba da uvek nosite auto-injektor za adrenalin. Takođe možete naučiti druge – porodicu, prijatelje, nastavnike i staratelje – kako da ga koriste.

Ako mislite da vaše dete ima tešku alergijsku reakciju, sigurnije je dati mu auto - injektor adrenalina nego čekati!

Nedavanje auto - injektora adrenalina može biti štetnije od davanja, čak i ako nije potrebno.

Šta raditi ukoliko dete ima sklonost ka anafilaksi?

Izbegavajte alergen

Veoma je važno da vaše dete izbegava alergen koji izaziva anafilaksu. Ovo može biti izazovno, ali postoje važne stvari koje možete učiniti da pomognete svom detetu.

Evo šta možete da uradite ako vaše dete ima alergiju na hranu:

• Pročitajte etikete na svim namirnicama.

• Budite oprezni kada jedete van kuće.

• Izbegavajte hranu ili pribor za jelo koji su mogli biti u kontaktu sa alergenom.

• Naučite svoje dete da ne deli hranu sa drugima.

Evo šta da radite ako vaše dete ima alergiju na ubode insekata:

• Ne dozvolite svom detetu da hoda boso po travi.

• Izbegavajte da dete oblačite u svetle boje.

• Obucite svoje dete u majice i pantalone dugih rukava i nogavica kad god možete.

• Naučite svoje dete da ne pije iz otvorenih limenki bezalkoholnih pića na otvorenom.

Ako vaše dete ima alergiju na lek, obavestite svog lekara, farmaceuta ili stomatologa pre nego što se vaše dete leči ili uzima bilo kakve lekove.

Obavestite druge ljude

Važno je da ključni ljudi – poput porodice, staratelja, dadilja i vaspitača i učitelja vašeg deteta – znaju da vaše dete ima sklonost ka teškim alergijskim reakcijama.

Razgovarajte o imunoterapiji alergenima (koja se naziva i desenzibilizacija) sa alergologom.