Braća i sestre dece sa smetnjama u razvoju

Kako se osećaju braća i sestre dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

Normalno je da deca imaju mnogo različitih osećanja prema braći i sestrama sa smetnjama u razvoju. Uzrast, ličnost, temperament i redosled rođenja vašeg deteta mogu uticati na to kako se ono oseća kada ima brata ili sestru sa invaliditetom. Njihova osećanja mogu biti pozitivna i negativna. Na primer, često su brižnija i ljubaznija, osetljivija i odgovornija na potrebe drugih, tolerantna i saosećajna, zrelija, odgovorna, nezavisna i empatična.

Normalno je da vaše dete ima mnogo različitih osećanja u vezi sa porodičnom situacijom. Ponekad će biti srećno zbog dobrih stvari koje se dešavaju – na primer, kada njegov brat ili sestra sa smetnjama u razvoju ostvari neki uspeh na kome se radilo. Ponekad se može osećati tužno, ljuto ili zbunjeno zbog stvari koje se dešavaju – na primer, ako njegov brat ili sestra odu u bolnicu, ili kada braća i sestre sa smetnjama u razvoju ispoljavaju izazovno ponašanje ili poteškoće u komunikaciji.

Ovde su predstavljenja neka osećanja koje braća i sestre dece sa smetnjama u razvoju doživljavaju

1. Ponos: vaše dete može biti ponosno kada njegov brat ili sestra nauče neku novu veštinu, ili zato što razume šta je invaliditet.

2. Bes, ozlojeđenost i ljubomora: vaše dete može da pomisli da brat ili sestra dobija previše pažnje, da vam oduzima mnogo vremena, a da njega sprečava da radi ono što želi. Vaše dete može smatrati da porodična pravila i odgovornosti nisu fer jer nisu jednaka za svu decu. Na primer, moglo bi da bude ljuto što njegov brat ili sestra ima manje obaveza ili ih uopšte nema, ili ako mu se čini da se njegov brat ili sestra „izvlači“ sa izazovnim ponašanjem.

3. Sramota i krivica: vaše dete bi moglo biti posramljeno zbog toga kako njegov brat ili sestra izgleda i ponaša se u javnosti, i šta bi njegovi prijatelji mogli da misle o tome. Na primer, moglo bi da pomisli: „Neće želeti da se druže samnomn ako vide kako moj brat udara glavom“. Možda će da se oseća krivim zbog ovih misli. Možda će vašem detetu biti neprijatno da odgovara na pitanja o svom bratu ili sestri, posebno ako ne razume šta je problem, kako je do toga došlo, zašto se nekome to desi a nekome ne....

4. Tuga: vaše dete može biti tužno što njegov brat ili sestra ne može nešto da uradi kako treba, ili zato što ne može da se uključi u zajedničke igre kao druga braća i sestre. Možda če biti samo tužno jer porodični život nije kao pre.

5. Strah i briga: u zavisnosti zrelosti vaše dete bi moglo da brine da li će se i ono samo razboleti ili koliko teško je bolestan brat/sestra. Ovo može biti poseban problem ako vaše dete ne razume probleme koje brat/sestra imaju, čime su izazvani ili zašto mora da  uzima lekove, da ide na terapiju ili intervenciju. Ako vaše dete sa smetnjama u razvoju ispoljava izazovno i nepredvidivo ponašanje, tdruga deca u porodici mogu da se zabrinu da li će i kada će se sledeća epizoda tog ponašanja dogoditi, da li bi moglo biti povređeno. Dete starijeg uzrasta može da brine o tome kakvu će odgovornost i ulogu imati u životu svog brata ili sestre. Možda se brine da će svoj odrasli život provesti brinući o njima. Takođe, vaše dete može biti uplašeno šta će se desiti sa njim ili njegovim bratom ili sestrom i porodicom u budućnosti.

6. Osećaj usamljenosti: vaše dete se može osećati usamljeno jer misli da niko ne razume kako je imati brata ili sestru sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, hroničnom ili retkom bolešću. Ako vaše dete ima obaveze da brine o tom bratu/sestria, možda će misliti da nema dovoljno vremena za prijatelje ili možda neće želeti da pozove prijatelje jer njegov brat ili sestra moraju da budu sa njima.

7. Stres: vaše dete može da se oseća pod stresom iz više razloga. Na primer, ako vidi da ste vi pod stresom, ili ako tada želi vas da zaštiti pa se previše trudi da vam pokaže da mu je dobro (čak i kada to nije slučaj), da ne bi izazivalo dodatne probleme. Ako je vaše dete starije, moglo bi da oseća pritisak u situacijama kada se nosi sa ličnim problemima, i da tada ne traži vašu pomoć jer ne želi da vas dodatno opterećuje.

Podržite braću i sestre tako što ćete im dati do znanja da je u redu da se ponekad osećaju ljuto i zabrinuto, a ponekad srećno i ponosno. Sva ova osećanja su normalna i razumljiva. Razgovarajte sa njima, posvećujte im dodatnu pažnju. Podržavajte ih da prihvate svoja osećanja i zajedno sa njima tragajte za strategijama kako da se sa njima nose, da ih integrišu u svoj život sa što manje negativnih posledica. Naročito je važno da se oslobode osećanja stida i krivice ali i potrebe da vas štite od svojih negativnih osećanja ili da preuzimaju previše odgovornosti, koje nisu u skladu sa njihovim uzrastom.

Tražite podršku stručnjaka: ukoliko imate teškoće da sami izlazite na kraj sa osećanjima braće i sestara vašeg deteta koje odrasta sa smetnjama u razvoju ili zdravstvenim izazovima potražite pomoć stručnjaka. Obratite se izabranom pedijatru, potražite psihologa ili psihološkog savetnika u svom gradu. Oni će vam sigurno pomoći. Potražite i podršku roditeljskih udruženja i grupa podrške.