Dete ne dobija u težini: od 6. do 24. meseca

Zdravo dete koje se dobro hrani treba da napreduje u težini svakog meseca. Ako Vaše dete od prethodnog merenja nije dovoljno napredovalo potrebno je da se brzo reaguje da bi se otkrio uzrok problema. Nekada možete i sami da pronađete rešenje, a nekada je potrebno obratiti se lekaru.

Detetu koje ne napreduje dovoljno tokom jednog ili dva meseca možda je potrebna veća količina hrane za obrok, hranljivije namirnice ili češći obroci. Dete je možda bolesno i potrebno mu je više pažnje i nege ili pomoći pri obrocima.

Neka važna pitanja koja treba da razmotrite da bi se pomoglo u otkrivanju uzroka problema sa rastom i napredovanjem:

Da li dete jede dovoljno često? Uz dojenje, detetu uzrasta 6-8 meseci potrebna su 2-3 obroka, a od 9. meseca 3-4 obroka druge hrane. Dodatne hranljive užine, kao što je komad voća ili hleb sa zdravim namazom, mogu biti potrebne 1-2 puta dnevno. Deci sa kašnjenjem ili smetnjama u razvoju nekada je potrebna dodatna pomoć i vreme za hranjenje.
Da li dete dobija dovoljno hrane? Detetu uzrasta 6-8 meseci potrebno je u početku 2-3 kašičice hrane, a količina se postepeno povećava do ½ šolje (od 250ml), za svaki obrok u uzrastu 9-12meseci.
Da li detetovi obroci sadrže dovoljno energije i hranljivih materija? Hrana koja pomaže rast deteta je pasulj, orašasti plodovi, meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, žitarice i mahunarke. Svakodnevo uključivanje hrane životinjskog porekla je posebno značajno. Mala količina ulja može dati dodatnu energiju. Kvalitetna „hrana za rast“ posebno je važna da bi se obezbedio odgovarajući rast u težini i u visini. Namirnice kao što su prerađena masna hrana ili slatke grickalice nisu bogate vitaminima i mineralima ni drugim važnim nutrijentima i mogu dovesti do prekomernog porasta težine bez odgovarajućeg rasta u visinu.
Da li dete dobija previše slatke hrane (kolači, keks) ili zaslađenih tečnosti (sokovi, čajevi) ili drugu nezdravu hranu za obroke ili užine. Smanjite ili zamenite ovu hranu hranljivim namirnicama, kao što su voće, povrće, žitarice, meso prema preporukama za ishranu.
Da li dete dobija previše mlečne formule ili drugih tečnosti (sokovi, čajevi) a nedovoljno čvrste hrane. Tečnost ispunjava želudac i smanjuje potrebu deteta za hranom.
Da li dete odbija da jede? Ako dete ne voli ukus neke određene vrste hrane, treba mu ponuditi drugu. Nove namirnice traba uvoditi postepeno.
Da li je dete bolesno? Bolesno dete treba ohrabrivati da jede male, češće obroke. Podoji treba da budu češći. Posle bolesti, dete treba da jede više nego uobičajeno da bi nadoknadilo izgubljenu težinu, energiju i nutrijente. Ukoliko je dete često bolesno, treba potražiti pomoć lekara.
Da li dete dobija dovoljno namirnica koje sadrže vitamin A? Majčino mleko je bogato vitaminom A. Ostale namirnice koje ga sadrže su džigerica, jaja, mlečni proizvodi, žuto i narandžasto voće i povrće i zeleno lisnato povrće. Ukoliko ove namirnice nisu raspoložive u dovoljnoj količini, detetu treba dati suplementaciju (tablete ili sirup svakih 4-6 meseci).
Da li dete dobija mlečnu formulu iz flašice? Ako se dete hrani mlečnom formulom, preporučuje se čista šolja ili čašica radije nego flašica sa cuclom.
Da li se hrana priprema i čuva na čist i bezbedan način? Ako ne, dete će često biti bolesno. Sirovu hranu treba dobro prati ili kuvati, koristeći čistu vodu iz bezbednog izvora. Kuvanu hranu treba odmah pojesti; preostalu hranu treba pažljivo čuvati i pravilno podgrejati pre jela.
Da li je dete često samo ili prepušteno brizi starije dece? Detetu je potrebno više pažnje od strane odraslih, posebno za vreme obroka.