Epilepsija i epileptični napadi

U slučaju da je detetu dijagnostikovana epilepsija, lečenje može uključivati antiepileptike. Redovna primena terapije omogućava detetu normalan život i obavljanje uobičajenih aktivnosti.

Šta je epilepsija?

Epilepsija, u narodu poznata i pod nazivom padavica, hronično je neurološko oboljenje praćeno epileptičnim napadima. Do napada dolazi usled abnormalne električne aktivnosti mozga, koja se ispoljava na različite načine – promenama svesti, ponašanja, nekontrolisanim pokretima delova tela. Ako je Vašem detetu dijagnostikovana epilepsija, to znači da je imalo barem jedan epileptični napad i da se procenjuje da će ih verovatno imati više.  Ali ako je Vaše dete imalo epileptični napad, to ne mora da znači da ima epilepsiju. Jedan napad obično nije dovoljan da bi se dijagnostikovala epilepsija. Većina dece koja su imala jedan napad ne dobiju više nijedan. Epilepsija se najčešće dijagnostikuje tek nakon dva ili više napada.

Šta uzrokuje epilepsiju?

Postoje neki faktori rizika, okolnosti koje povećavaju verovatnoću da će dete imati epileptične napade. To su:

  • porodična istorija epilepsije (uža porodica);
  • bihevioralni faktori;
  • strukturne promene u porodici;
  • povrede mozga.

Jednostavne febrilne konvulzije ne smatraju se epilepsijom. Međutim, deca s febrilnim konvulzijama koje traju duže od 15 minuta ili se često ponavljaju u većem su riziku od epilepsije. Kod dece koja su u riziku od epilepsije, okidač za epileptični napad mogu biti ekrani i njihova treperava svetla (računar, TV…). Kod otprilike polovine dece s epilepsijom nikad se jasno ne utvrdi uzrok bolesti.

Vrste epilepsije

Epilepsija se može ispoljiti na veoma različite načine, različitim vrstama napada. Oblik napada zavisiće od oblasti mozga u kojoj dolazi do preterane električne aktivnosti, od toga koje delove mozga ona zahvata. Zbog toga se epileptični napadi dele u dve osnovne grupe: fokalni i generalizovani napadi.

Fokalni napadi utiču samo na jedan deo mozga, pa su i manifestacije napada ograničene samo na jedan deo tela.

Generalizovani napadi dešavaju se kad se preterana električna aktivnost proširi na ceo mozak, a manifestacije zahvataju obe strane tela i bolesnik gubi svest. Epileptični napadi mogu izazvati ukočenost ili krajnju mlitavost mišića, a česti su i nekontrolisani trzaji ruku i nogu. Neke oblike napada karakteriše pojačano lučenje pljuvačke i slinjenje, a neki su poznati pod nazivom napadi odsutnosti – dete nakratko zuri u prazno i izgleda kao da nije svesno šta se dešava oko njega.

Šta treba preduzeti u slučaju epileptičnog napada?

Ako je Vaše dete izgubilo svest i mislite da ima epileptični napad, važno je da ostanete mirni i pribrani. Uklonite sve potencijalno opasne predmete iz najbliže okoline kako se dete ne bi povredilo. Postavite dete na mekanu podlogu i neka leži na boku. Ostanite s njim i pružite mu sigurnost i utehu.  Ako je to prvi napad koji Vaše dete ima, pažljivo posmatrajte šta se dešava, jer je važno da to kasnije što detaljnije opišete lekaru. Ako kod sebe imate pametni telefon ili kameru, napravite snimak. Merite trajanje napada.  Kad napad prestane, dete treba da nastavi da leži na mekoj podlozi, obavezno u položaju na boku kako bi mu disajni putevi ostali otvoreni. Ostanite uz njega.

Kad treba odvesti dete kod lekara zbog epileptičnog napada?

Potrebno je da odvedete dete kod lekara u slučaju:

  • da je to prvi napad kod Vašeg deteta;
  • da je dete imalo nekoliko uzastopnih napada ili da ima ponovljene epileptične napade;
  • da niste sigurni da li je u pitanju epileptični napad; 
  • da su kod deteta napadi učestaliji nego što je to uobičajeno za njega/nju.

Ako napad traje duže od 2–3 minuta, pozovite službu hitne medicinske pomoći (194).

Dijagnostika epilepsije

Ako Vaš pedijatar misli da je u pitanju epilepsija, uputiće Vaše dete pedijatrijskom neurologu na dalja ispitivanja. Takođe će tražiti da se obave neke laboratorijske pretrage krvi i snimanje električne aktivnosti mozga Vašeg deteta – tzv. elektroencefalogram (EEG). Lekar će možda naložiti i snimanje glave CT skenerom ili magnetnom rezonancom.

Lečenje epilepsije

Ako lekar prepiše antikonvulzivne lekove Vašem detetu, cilj terapije jeste da omogući detetu normalan život. . Ako Vaše dete uzima antikonvulzivne lekove, moraće redovno da posećuje lekara. U slučaju da lekovi ne deluju, lekar će verovatno razgovarati s Vama o drugim vidovima terapije, uključujući određene higijensko-dijetetske režime ili hirurške opcije lečenja. Važno je da sve osobe koje su uključene u svakodnevnu brigu o Vašem detetu – vaspitačice,  nastavnici – budu obaveštene o detetovom zdravstvenom stanju. Oni moraju razumeti šta epilepsija znači i kako treba da se ponašaju ukoliko dođe do epileptičnog napada. Bilo bi dobro da Vaše dete nosi narukvicu ili privezak koji će ljudima dati do znanja da ima epilepsiju.

Prevencija epileptičnih napada

Redovni obroci, dovoljno sna i umerena fizička aktivnost mogu pomoći da rizik od epileptičnih napada bude manji. Vaše dete treba da izbegava ono za što se zna da izaziva, pokreće napade, kao što su treperava svetla, premor, glad, dugo gledanje TV-a. Uvek nadgledajte svoje dete kad se kupa, dok pliva ili obavlja aktivnosti poput vožnje biciklom, penjanje itd. Nije lako prisustvovati epileptičnim napadima svog deteta. Možda bi Vam grupe za podršku osobama koje pate od epilepsije mogle pomoći da se bolje nosite sa stresom i budete manje uplašeni zbog stanja Vašeg deteta.