Ishrana majke tokom dojenja

Tokom dojenja ishrana treba da bude uravnotežena a obroci redovni. Nije potrebno da jedete neku posebnu hranu, ni da u potpunosti izbacite određene namirnice.

Postoje brojne zablude o ishrani dojilja: da Vam je  potrebna posebna hrana, da treba da jedete više, da ima mnogo vrsta hrane koju treba da izbegavate. U Vašem telu se tokom trudnoće nakupljaju zalihe masnoće; nakon porođaja mleko se proizvodi delom od tih zaliha, a delom od hrane koju jedete. Tokom perioda dojenja potrebno Vam je dodatnih 450-500 kalorija. Najveće potrebe za kalorijama su u prvih četiri do šest meseci, dok beba samo sisa. Dovoljno je da dodate tri parčeta hleba, 100 grama mesa ili živine, jednu porciju voća ili povrća, ili mlečnih proizvoda u dnevni jelovnik.  Kada beba počne da uzima nemlečnu hranu, ove "dodatke" možete da ukinete. Odmah nakon porođaja ishrana porodilje treba da bude lagana i više tečna: mleko, sokovi od sveže ceđenog voća, voćni kompoti, keks, čorbe od povrća. Međutim, već u drugoj nedelji po porođaju, ishrana treba da bude raznovrsna i mešovita.

Preporuke za ishranu tokom dojenja

  • Bar jedna trećina dnevnog unosa belančevina  treba da bude životinjskog porekla, iz ribe, mesa, mleka i jaja. Meso obezbeđuje i povećane potrebe za vitaminom B, gvožđem i cinkom.
  • Omega-3 masne kiseline neophodne su za razvoj mozga i oka Vaše bebe. Jedite plavu morsku ribu 2-3 puta nedeljno. Dobar izvor zdravih masnih kiselina su i maslinovo i bundevino ulje, semenke lana, susama, golice.
  • Kalcijum je važan sastojak mleka, neophodan za pravilan razvoj bebinih kostiju; najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima, sardinama, tofuu, pasti od susama.
  • Vitamin C unosite sa svežim voćem i povrćem, a vitamin B proizvodima od integralnih žitarica i mesom.
  • Jod je neophodan bebi; korišćenjem jodirane kuhinjske soli obezbedićete dovoljan unos; hranu nemojte prekomerno soliti.
  • Za vreme dojenja povećane su i potrebe za vitaminom D, E I A. Ako ste se tokom trudnoće dobro hranili, stvorili ste zalihe ovih vitamina, koje se sada koriste i izlučuju u mleko.

Vitamin D  proizvodi se u koži kada se izlaže suncu.

  • Prednost dajte svežoj i kuvanoj hrani, izbegavajte prženje , suhomesnate i dimljene proizvode, kao i nedovoljno termički obrađeno meso.

Dojilja ne treba da izbegava luk, brokoli, kupus, karfiol ili pasulj . Na te namirnice nikad nije prijavljena alergija, a beba se preko ukusa i mirisa majčinog mleka upoznaje sa namirnicama u ishrani majke. 

Potrebno je ograničiti unos namirnica koje su jaki alergeni : mleko ili mlečni proizvodi do 250 ml  dnevno - veće količine mleka i mlečnih proizvoda mogu potencirati kod novorođenčeta alergiju na kravlje mleko; crveno voće (jagode,maline,kupine...) ograničiti na dnevni unos oko 150 grama tj. koliko stane u šaku dojilje ; citrusi 1 pomorandža dnevno ili 2 manje mandarine.

Hrana ili dodaci ishrani koji mogu da povećaju proizvodnju mleka

  • Pivski kvasac sadrži veliku količinu B vitamina i preporučuje se tokom dojenja, ali ne u obliku piva, koje sadrži alkohol.
  • Ovas pozitivno utiče na hormone zadužene za proizvodnju mleka. Možete ga jesti kuvanog, kao kašu, keks ili kolače od ovsenih pahuljica .
  • Leblebije se tradicionalno koriste kao odlična hrana za dojilje, u obliku čorbi, variva ili namaza (humus), kao i kuvana pšenica.
  • Semenke, naročito susama i lana.

Unos tečnosti ne treba forsirati, niti ograničavati. 3-4 dodatne čaše vode, najbolje tokom podoja, obično su dovoljne da zadovolje povećane potrebe. Najbolje piće je voda, a sveži voćni sokovi se preporučuju u maloj količini. Gazirane i zaslađene napitke, pica koja sadrže veštačke boje, arome i zaslađivače, kao i energetske napitke,  potpuno izbacite. Kafa: ne preporučuje se više od 3 šoljice  kafe na dan; Vi ćete  na osnovu ponašanja svog deteta najbolje proceniti koja je to količina kafe koja neće uticati na dete. Kofeina ima i u energetskim napicima, zelenom čaju, koka koli; kod bebe može da dovede do promena raspoloženja, nervoze, grčeva, kao i do poremećaja sna.

Praktični saveti za ishranu tokom dojenja

  • Redovni obroci i užine su važni, nađite vremena za sebe.
  • Ne odlažite i ne preskačite doručak, ako Vam je to ranije bila navika.
  • Jedite raznovrsnu hranu, jer će različitost mirisa i ukusa u mleku pomoći vašoj bebi da lakše prihvati nemlečnu hranu.
  • Voće i povrće su naročito važni, jer sadrže potrebne minerale i vitamin.
  • Izbegavajte grickalice umesto obroka, gotovu hranu sa veštačkim bojama, zaslađivačima i drugim aditivima;
  • brzom hranom koju volite “častite se” samo po nekad;
  • Izbegavajte slatku i masnu hranu, kao i zaslađene sokove.
  • Pijte pre nego što postanete žedni. Popije čašu vode tokom svakog podoja; žeđ je jedan od simptoma oksitocinskog refleksa. Pijte onoliko tečnosti koliko osećate da vam je potrebno. Velike količine tečnosti neće povećati proizvodnju mleka, a mogu je čak i smanjiti.
  • Vitamin B podstiče stvaranje mleka. Ima ga u kvascu, integralnim žitaricama.
  • Odložite mršavljenje. Ako odmah krenete sa mršavljenjem i počnete da izbegavate pojedine namirnice, ili jedete premalo, možete da očekujete da to ima negativan efekat na dojenje.

Mnoge mame su nestrpljive da “povrate” svoju vitku liniju I boje se da će dojenje odložiti povratak na željenu težinu pre trudnoće. Dojenje zapravo podstiče “topljenje” masnih naslaga nastalih tokom trudnoće, jedino je potrebno strpljenje!