Ishrana mlekom druge žene
Kroz ljudsku istoriju decu kojoj je bilo uskraćeno mleko sopstvene majke često su dojile druge žene; znalo se da su ta deca imala mnogo veću šansu da prežive nego deca hranjena živorinjskim mlekom. Kada je tehnološki napredak omogućio proizvodnju mlečnih formula potrebe za dojiljama su se smanjile I deca su prešla na veštački ishranu.
Imajući u vidu saznanja o nezamenljivoj ulozi humanog mleka za zdravlje dece Svetska zdravstvena organizacija I druge međunarodne organizacije kao sledeći izbor, ako nema mleka sopstvene majke, preporučuju humano mleko, odnosno mleko druge žene. Radi se o ženama koje doje svoju decu I spremne su da višak svog mleka prikupljaju I doniraju za ishranu onih beba kojima je to potrebno.
Za ishranu prevremeno rođene I bolesne dece organizovane su banke mleka, koje na bezbedan način prikupljaju, obrađuju, čuvaju I skladište mleko njihovih majki I majki donorki. Banke humanog mleka postoje u centrima koji leče prevremeno rođenu decu, u Beogradu a od nedavno I u Novom Sadu.
Iako skoro sve žene mogu da doje, ipak postoji mali broj majki kod kojih se laktacija ne uspostavi ili koje iz nekih medicinskih razloga ne mogu da doje, zbog lekova ili druge treapije koju primaju, prethodne operacije na dojkama I dr.
Banke humanog mleka raspolažu ograničenim količinama mleka. Za zdravu decu kojima nije na raspolaganju mleko sopstvene majke ne može se obezbediti mleko iz banki mleka. Drugi izvor može biti tzv. neformalno deljenje humanog mleka. To znači da dete direktno dobija mleko druge žene, obično porodičnih prijateljica ili rođaka, ali u poslednje vreme javlja se I “moda” ponude humanog mleka preko interneta, što je svakako praksa koja se ne preporučuje.
Kada donosite odluku da hranite svoje dete mlekom druge žene treba da znate:
- zdravstveno stanje žene donora
- da li puši, konzumira alkohol ili neke droge?
- da li koristi neke lekove?
- da li je testirana na viruse (HIV, hepatitis B, cytomegalovirus)?
- da li se mleko prikuplja I čuva uz strogu primenu higijenskih mera?
- da li se transportuje na odgovarajući način?
Odgovornost za neformalno doniranje humanog mleka je I na donorki I na roditeljima koji ga prihvataju I koriste za ishranu svog deteta. Ako je žena koja donira mleko neko iz Vašeg okruženja, član porodice ili prijateljica, dobro se informišite o njenom zdravstvenom stanju I životnim navikama. Zamolite je da se testira na viruse koji se mogu preneti humanim mlekom I vodite računa da se mleko prikuplja, čuva I transportuje na bezbedan način.
Pasterizacijom ovako dobijenog mleka smanjuje se rizik od prenošenja virusa. Ako je Vaše dete prevremeno rođeno ili bolesno, ishrana ovako dobijenim mlekom se ne preporučuje.
