Kada dete vodi igru

Potreban materijal: Šta god vidite u trenutku kada dete iskazuje interes za igru.

Šta možete zajedno: Sve što treba da radite je da pratite sve za što je vaše dete zainteresovano u datom trenutku. To može biti igračka ili nešto iz okruženja, poput ptice ili vatrogasnog kamiona, hrane, ili nekog drugog predmeta. 

Počnite tako što ćete primetiti šta vaše dete zapaža, posmatra. To može biti igračka, poput lopte ili igra – na primer kretanja kojim se imitira skakanje između barica. Imenujte taj predmet ili aktivnost! „Aaaa, uzeo si loptu!“ Pitajte dete kako vi možete da se priključite igri, a potom se uključite na način koji mu je prihvatljiv. Ako vam baci loptu, vi mu je vratite. Fokusirajte se na samu aktivnost, na proces i emocije koje igra nosi, ne na rezultat. Ne brinite o tome da li je aktivnost završena i da li se praktikuje na „pravi način“. Izbjegavajte da prekidate dečju igru ili menjate način na koji se igra prirodno odvija – kako je vaše dete zamislilo. Sve dok je igra bezbedna, dozvolite detetu da upravlja igrom, a vi prihvatite usmerenja koja dobijate u celosti. Dobra ideja je da pitate ili prokomentarišete ono što zajedno radite – na primer: „Bila je brza lopta, ispustio/la sam je! Uhvatio/la si je baš brzo.“ Dajte detetu vremena da vam odgovori. 

Ako vaše dete promeni igru na nešto novo, dozvolite mu da i dalje bude vođa. Na primer, ako prestane da kotrlja loptu i počne da se igra sa štapovima, pređite i vi na igru štapovima, imenujući igru i prateći je komentarima. 

Ovu aktivnost možete praktikovati u gotovo svim životnim situacijama – tokom slobodne igre i slobodnog vremena, ali i tokom dnevnih rutina – na primer, prilikom pripreme hrane kod kuće ili u vreme kupanja („O, vidim da zamišljaš da tvoj auto leti. Zum, zum!“)

Šta vaše dete uči: Vaše dete želi da bude vođa u igrama „kobajagi“ ili igrama „glume“. Takve aktivnosti razvijaju kreativno mišljenje i veštine rešavanja problema. Dete isto tako uči da komunicira i objašnjava.