Kako da deca bolje spavaju: saveti

Dobrar noćni san podrazumeva da dete zaspi i spava u kontinuitetu, bez prekida. Većina dece, ukoliko se dobro naspava noću, ujutru se probudi sama. Većina dece obično zaspi u roku od 20 minuta nakon odlaska u krevet. Koliko će vremena detetu trebati da zaspi može da zavisi od toga koliko je pospano, koliko je bilo aktivno u toku dana kao i od rutine koju ima pre spavanja.

1. Uspostavite rutinu za odlazak na spavanje

Redovna rutina pre odlaska na spavanje treba da počinje otprilike u isto vreme. Podrazumeva kupanje, pričanje priče i odlazak u krevet i može pomoći mlađoj deci da se osećaju spremnom za spavanje. Kad je reč o starijoj deci, ta rutina može uključivati i tihi razgovor o danu koji je iza vas, a zatim i malo opuštanja nasamo pre nego što se svetla ugase.

2. Dete treba da se opusti pre spavanja

Ohrabrite dete da se opusti pre spavanja. Starijoj deci će se možda svideti opuštanje uz knjigu, ili slušanje tihe muzike. Nekoj deci će  trebati više vremena da se umire pre nego što ugasite svetla.

3. Neka se odlazak na spavanje i buđenje dešavaju u ustaljenom vremenu

Neka vreme za odlazak na spavanje i buđenje vašeg deteta bude u istom vremenskom okviru od jednog do dva sata – svakog dana. Na taj način pomažete da unutrašnji, prirodni sat Vašeg deteta zadrži redovan ritam. Ovo je dobra ideja i za vikende i praznike i za radne dane kada se ide u školu.

4. Starija deca treba da spavaju kraće tokom dana

Većina dece prestaje da spava preko dana u dobi od treće do pete godine. Ukoliko Vaše dete koje je starije od pet godina još uvek spava tokom dana, pokušajte da takva vrsta odmora ne bude duža od 20 minuta i najkasnije u ranim popodnevnim satima. Duže i kasnije spavanje može otežati odlazak na počinak uveče.

5. Pobrinite se da se Vaše dete oseća sigurno noću

Ukoliko se Vaše dete oseća uplašeno zbog odlaska u krevet ili boravka u mraku, možete ga pohvaliti i nagraditi kad god je hrabro. Izbegavanje zastrašujućih TV emisija, filmova i kompjuterskih igara pre spavanja takođe može biti od pomoći. Kod dece koja imaju strah pre spavanja, možete da ostavite upaljeno noćno svetlo.

6. Proverite izvore buke i svetlosti u spavaćoj sobi Vašeg deteta

Proverite da li je spavaća soba Vašeg deteta previše svetla ili bučna za spavanje. Plavo svetlo koje dopire sa ekrana televizora, kompjutera, telefona ili tableta može umanjiti nivo melatonina i odložiti osećaj pospanosti. Ovakve uređaje isključite barem jedan sat pre spavanja.

7. Uklonite sat

Ukoliko Vaše dete često proverava koliko je sati, ohrabrite ga da odloži ručni sat ili stoni/zidni sat pomeri tamo gde ga ne vidi.

8. Dete treba da jede adekvatnu količinu hrane u isto vreme

Zbog osećaja gladi ili prezasićenosti pre spavanja Vaše dete može biti budnije ili mu može biti manje prijatno. Poslednji dnevni obrok koji treba da bude lagan i treba da bude najmanje sat vremena pre odlaska na počinak

9. Postarajte se da dete bude izloženo dovoljnoj količini prirodnog svetla tokom dana
Ohrabrite svoje dete da provodi dovoljno vremena na otvorenom tokom dana. Dnevno svetlo potiskuje melatonin. Ovo pomaže Vašem detetu da se oseća budnim tokom dana, a pospanim pred spavanje.

10. Brige mogu uticati na san Vašeg deteta

Ukoliko Vaše dete muče neke brige i strahovi koji ga sprečavaju da se opusti pre spavanja, proverite možete li Vi da ga u tom trenutku rasteretite od takvih briga.  Ukoliko nije moguće u tom trenutku, verovatno je najbolje da planirate da se tim stvarima pozabavite ujutro.

Problemi sa spavanjem mogu da utiču na raspoloženje Vašeg deteta, odnose sa drugima. Potražite pomoć izabranog pedijatra ukoliko problemi sa spavanjem traju duže od 2 do 4 sedmice.