Kako da konstruktivno reagujete ako vam dete uporno traži ono što ne može da dobije

Kada vaše dete nešto uporno traži, saslušajte ga i razmislite pre nego što odgovorite. Ako morate da kažete ne, pokušajte prvo da pregovarate i uvek navedite razlog za odbijanje. Način na koji odgovarate na zahteve vašeg deteta uči ga poželjnoj komunikaciji, poštovanju i kompromisu.

Dečji zahtevi: zašto je važno konstruktivno odgovoriti

Deca stalno traže nešto – na primer, „Mogu li da se igram na tabletu?“ ili „Mogu li da pravim kolače?“. Neki zahtevi su laki, na primer, „Da, u redu je da malo igraš igrice na tabletu“. Neki su teži. Obratite pažnju šta ćete kada odgovoriti.

Odgovaranje na zahteve

Bez obzira da li planirate da na detetov zahtev odgovorite sa da, ne ili možda, sledeći koraci vam mogu biti korisni:

1. Svoj prvi odgovor zasnivajte na tome kako vaše dete pita

Ako vaše dete ljubazno pita, pohvalite ga za lepo ponašanje. Ovo šalje poruku da ćete uvek obraćati pažnju kada dete koristi dobre manire - čak i ako ne kažete da. Ako vaše dete gnjavi, cvili, zahteva ili preti, dajte mu do znanja da treba da to nije prihvatljivo i odbijte da razgovarate na taj način. Na primer, mogli biste da kažete: „Saša, molim te, govori tiše “ ili „Možeš li me pitati na lepši način, molim te?“

2. Slušajte

Odvojite trenutak da shvatite šta vaše dete traži. Pokažite da ste čuli i razumeli – na ovaj način će ono mnogo verovatnije prihvatiti vaš odgovor. Takođe može pomoći da pokažete malo saosećanja, čak i ako ne planirate da kažete da. Na primer, „Oh, vidim zašto bi ti se to svidelo”.

3. Pauzirajte i odlučite

Kratka pauza daje vam priliku da razmislite o zahtevu. Takođe šalje vašem detetu poruku da razmišljate o tome. Zapitajte se: “Da li treba da kažem ne ili mogu da kažem da? Ukoliko kažem ne, mogu li da pregovaram?”. Često ćete moći da kažete da. U drugim slučajevima, možda ćete moći da pregovarate sa svojim detetom i da nađete rešenje koje oboje možete da prihvatite. U svakom slučaju, dosledni i pošteni odgovori će pomoći detetu da nauči kako da traži stvari.

Kada reći ne a da ne proizvedete nevolje

Reći ne može biti za vas teško. Na kraju krajeva, želite da usrećite svoje dete. Ali ponekad deca ne mogu da imaju baš sve što žele. Evo kako da kažete ne na pravi način:

Prvo navedite razlog. Ako ste odlučili da kažete ne, prvo navedite svoje razloge. Ovo će pomoći vašem detetu da razume vašu odluku. Naime, ako se deca osećaju razočarano što ste rekli ne, možda neće shvatiti razlog vašeg odbijanja. Na primer, „Nemamo vremena za vožnju ringišpilom sada. Uradićemo to sledeći put'.
Držite se svoje odluke. Ako se predomislite, vaše dete će naučiti da ne nije konačno i da vredi biti uporan i dosadan, do "pobede". Ako pokleknete kada se vaše dete loše ponaša, naučićete ga da je to način da dobije ono što želi.
Ponudite nešto drugo, ako možete. Na primer, „Ne mogu da vam kupim ovo jer je preskupo. Hajdemo kući da zajedno napravimo još ukusniju užinu”.
Dajte svom detetu konstruktivnu povratnu informaciju. Ako vaše dete prihvati ne kao odgovor, pohvalite ga. Na primer, „Stvarno mi se dopao način na koji si rekao „U redu“ kada sam rekao ne“. Ili „Bilo je sjajno kako smo to zajedno rešili“.

Biti u stanju prihvatiti ne kao odgovor je važna društvena i emocionalna veština. Ona pomaže deci da nauče kako da sami sebe kontrolišu i kako da se nose sa razočarenjem. Reći ne svom detetu takođe pokazuje kada i na koji način može da iskaže suprotno mišljenje.

Smanjenje potrebe da se kaže ne

Jedan od najboljih načina da pomognete svom detetu da nauči kako da prihvati ne jeste da ga ne odbijate previše često. Kada zadržite ne za odluke koje su zaista važne, vaše dete će to ozbiljnije shvatiti. Evo nekoliko ideja koje će vam pomoći da ređe odbijete dečije zahteve:

Postavite neka osnovna pravila. Na primer, pre nego što odete u kupovinu, razgovarajte sa detetom o tome šta kupujete. Vaše dete treba da zna šta očekujete od njega, kako može da traži stvari. To će smanjiti broj vaših ne odgovora. Na primer, „Užinać́emo kada se vratimo kući iz prodavnice.“ ili „Molim vas, bez zapitkivanja i traženja stvari u ovom odlasku u kupovinu“.
Recite da ako možete. Na primer, „U redu , Petar može da dođe kod tebe posle škole ako ga njegovi roditelji puste”.
Pregovarajte umesto da kažete ne – ali samo ako je i vaše dete spremno za pregovaranje i kompromis. Na primer, „Ne možemo da idemo u park danas, ali možemo ići sutra“.

Deca na osnovu prethodnog iskustva uče da predvide kada će njihovi roditelji reći da. To znači da vremenom postaju sve ubedljiviji, a takođe znači da morate da obratite pažnju i da budete dosledni kada kažete da.

Traženje stvari u različitom uzrastu

Mala deca često traže ono što žele na veoma jednostavan način. Na primer, mogu praviti buku ili pokazivati rukom na ono što žele. Ali kada kažete ne, mališani uglavnom ne mogu da kontrolišu svoje razočarenje. Izlivi besa su normalan odgovor kada kažete ne, jer mališani u tom uzrastu još uvek razvijaju samoregulaciju i jezičke veštine. Do školskog uzrasta, deca imaju više jezičkih veština, koje mogu da koriste za pregovore i kompromise. Oko osme godine života možete očekivati neke veoma ubedljive argumente o tome zašto treba da dozvolite svom detetu da ima ili uradi nešto! Kada svom detetu školskog uzrasta kažete ne, biće razočarano, ali je manja verovatnoća da će imati napad besa nego mlađe dete. To je zato što je naučilo da se više kontroliše i razume zašto odbijate njegove zahteve.