Navike u ponašanju

Mnoga deca imaju navike kao što su grickanje noktiju, sisanje palca, čačkanje nosa. Najčešće, takve navike, prolaze same od sebe. Ponekad je detetu potrebna pomoć da se toga oslobodi. Smireno podsećanje deteta, uz pohvalu kada to ne radi, je jedan od načina da se to postigne.

Šta su navike?

Navike predstavljaju ponašanja koja se učestalo ponavljaju, uglavnom automatski, bez prethodnog razmišljanja. Neka od ovih ponašanja kod dece mogu ponekad da vas zabrinu, iznerviraju ili naljute, ali treba znati da ona najčešće ne treba da predstavljaju razlog za brigu.

Navike kod dece često uključuju dodirivanje ili slične beskorisne aktivnosti sa delovima lica, tela. Deca mogu da budu svesna toga, može i da im prija, ali ne uvek.
Neke od najčešćih navika su: Sisanje prsta, palca ili cucle, grickanje ili kidanje noktića, uvijanje ili čupkanje kose, čačkanje nosa, grickanje usana ili unutrašnjosti obraza, grickanje nekih predmeta kao što su krajevi olovaka, garderoba, škripanje zubima.

Kako navike nastaju?

Navike mogu biti prijatne i umirujuće. Sisanje je jedan od takvih primera. Kod male dece, ova navika može biti način oslobadjanja od stresa ili anksioznosti.
Nekada, navike nastaju kada se deca dosađuju. Ovakva ponašanja tada služe kao neka vrsta zabavne aktivnosti. Npr. deca češće grickaju nokte dok gledaju TV ili ne rade ništa, nego kada su anksiozna.
Nekada navike počnu iz praktičnih razloga, pa se nastave i kada tih razloga više nema. Npr. mala deca koja čačkaju nos tokom prehlade, mogu sa time nastaviti još neko vreme i kada prehlada prodje. Ukoliko dete čačka nos, i nakon što je naučilo da ga prazni tako što ga „izduva“, verovatno je razvilo naviku čačkanja.
Vi dajete primer detetu. Ukoliko primetite da dete počinje da formira neku naviku, najpre se zapitajte da li možda i vi imate takvu naviku. Neke navike se više javljaju u određenim porodicama, npr. grickanje noktiju.

Neka deca mogu da manifestuju neobičnija ponašanja, kao što su klaćenje tela, udaranje ili kretnje glavom. Većina dece sa time prestaje do pete godine.

Neka ponašanja mogu ličiti na početak navika, a imaju medicinske razloge. Tada najčešće počinju naglo i imaju i druga obeležja, npr. dete koje odjednom počinje da vuče ili udara ušne školjke i postaje razdražljivo verovatno ima infekciju uha. Slično može biti sa nekim ponašanjima koja prate izrastanje zubića itd.

Prekidanje navika

Većina ovakvih ponašanja prestaju sama od sebe. Ukoliko ponašanja ometaju svakodnevno funkcionisanje deteta, ili dovode do ozleđivanja, tada je potrebno nešto preduzeti.

Npr. sisanje palca je često i sasvim normalno. Ali, ukoliko dete siše palac veći deo vremena ili zbog toga ima teškoće, npr. kada je u pitanju pričanje, ishrana ili vređanje od strane vršnjaka, tada je poželjno prekinuti ova ponašanja. Pokušajte najpre sami:

Napravite dogovor sa detetom da ćete pomoći u prekidanju navike. Objasnite zašto to radite.
Kada primetite da dete to radi, smireno kažite da prestane. Pohvalite kada to uradi.
Ukoliko se takva ponašanja češće javljaju kada dete nije aktivno, možete predložiti neku aktivnost.

Ukoliko ove navike ne prestaju i pored vaših pokušaja, a ometaju funkcionisanje ili dovode do ozleđivanja (npr. intenzivno sisanje prsta može negativno uticati na razvoj zuba, ukoliko traje nakon treće godine), potražite pomoć stručnjaka. Kada se posumnja da su ponašana izraz anksioznosti, potrebno je potražiti psihološku pomoć.

Nekada ova ponašanja liče na tikove. Tikovi su nevoljni, ponavljajući i nagli pokreti. Nastaju iz drugih razloga. Kod većine tikova prisutni su jednostavni pokreti (žmirkanje, učestalije treptanje mrdanje snosem i sl.) Najčešće su prolaznog karaktera. Ukoliko duže traju, ako su izraženi ili složenije prirode, potrebno je konsultovati pedijatra.