Nekontrolisano pražnjenje creva (fekalna inkontinencija)

Uzroci fekalne inkontinencije 

Fekalna inkontinencija je nemogućnost kontrole pražnjenja creva, usled čega dolazi do neočekivanog ispuštanja stolice. Stepen fekalne inkontinencije može biti različit, od povremenog „curenja“ stolice pri puštanju gasova do potpunog gubitka kontrole u pražnjenju creva. Ako dete duže vreme ima opstipaciju (zatvor), stolica se nakuplja u završnom delu debelog creva (rektumu), što može uzrokovati istezanje mišića rektuma. Rastezanje rektuma čini da dete nikad ne oseća hitnu potrebu da ode u toalet. U takvim situacijama, dešava se da se meka ili tečna stolica prelije preko starog, zaostalog sadržaja rektuma a da dete to ne oseti, ili da ne razvije osećaj o neophodnosti pražnjenja creva. Emocionalni problemi, stres zbog preranog ili prisilnog učenja redovnog odlaska u toalet, ili npr. zbog dolaska nove bebe u porodicu (rođenja brata/sestre), takođe mogu dovesti do fekalne inkontinencije. Fekalna inkontinencija može imati i drugačije uzroke. Na primer, može biti izazvana retkim neurološkim i mišićnim poremećajima ili razvojnim nepravilnostima analnog otvora. Fekalna inkontinencija naziva se i enkopreza. Fekalna inkontinencija je nevoljna i izvan kontrole deteta. Zato je nekad jako teško živeti s njom i normalno je da to kod roditelja izaziva uznemirenost i zabrinutost. Ako Vam ovo zvuči poznato, razgovarajte sa svojim lekarom o mogućnostima podrške.

Simptomi fekalne inkontinencije 

Fekalna inkontinencija se može različito ispoljavati, pa možete primetiti samo diskretne tragove na vešu deteta, ali i veće komade stolice u njegovom donjem rublju. Dete s ovim problemom, osim što vrši veliku nuždu van toaleta, često ima i simptome zatvora praćenog bolom prilikom vršenja nužde. Neretko se dešava da deca upravo zbog tog bola izbegavaju odlazak u toalet. Fekalnu inkontinenciju nekad prate bolovi u stomaku, koji se iznenada javljaju i brzo prolaze. Česte su i duže pauze između vršenja nužde. Deca s fekalnom inkontinencijom često imaju i problem s nekontrolisanim mokrenjem (enurezom), tokom dana ili noći. Oko 30 – 50% dece s fekalnom inkontinencijom takođe ima emocionalne probleme ili probleme u ponašanju. Deca postižu kontrolu rada creva različitim tempom, tako da se fekalna inkontinencija ne smatra medicinskim stanjem osim ako je dete starije od četiri godine.

Kada treba otići kod lekara? 

Ukoliko primetite simptome i znake fekalne inkontinencije, obratite se pedijatru za savet i potrebnu terapiju. Ako Vaše dete ima dugotrajnu (upornu) fekalnu inkontinenciju ili zatvor, a starije je od četiri godine, od posebne je važnosti da posetite pedijatra. Pedijatar će proveriti da li ima neuroloških ili mišićnih oštećenja i predložiti plan za prevazilaženje ovog problema.

Lečenje fekalne inkontinencije

Lečenje fekalne inkontinencije zavisi od uzroka problema. Ako je glavni uzrok hronična opstipacija (zatvor), pedijatar će napraviti plan lečenja zasnovan na korišćenju laksativnih lekova i uspostavljanju dobrih navika za rad creva. Roditelji mogu pomoći svom detetu da stekne navike koje pospešuju pravilan rad creva tako što će ga ohrabrivati da redovno ide u toalet. Pokušajte da naučite dete da posle svakog obroka, 20–30 minuta nakon što završi s doručkom, ručkom i večerom, sedi na WC-šolji pet minuta pokušavajući da obavi veliku nuždu.  Kod neke dece dolazi do određenih problema u ponašanju koji su povezani s fekalnom inkontinencijom. U takvim slučajevima, detetu je nekad potrebno savetovanje. Bez obzira na to kako se leči, kod većine dece fekalna inkontinencija vremenom nestaje.