Kašalj

Uzroci kašlja 

Postoji mnogo uzroka kašlja kod dece, uključujući:

• virusne infekcije, poput obične prehlade ili gripa;
• bakterijske infekcije respiratornog trakta (koje su retke);
• iritacije, poput hladnog vazduha, dima, zagađenja ili predmeta koji dete udahne;
• alergije i astmu;
• psihološke razloge – na primer, u slučaju tzv. kašlja iz navike.

Virusna infekcija, kad je kašalj deo kliničke slike prehlade, daleko je najčešći uzrok kašlja kod dece. Astma je takođe čest uzrok kašlja, po učestalosti odmah iza virusnih infekcija. Ostali uzroci kašlja relativno su retki.

Simptomi kašlja 

Kašalj i simptomi koji ga prate mogu biti različiti, što u potpunosti zavisi od uzroka kašlja. Kašalj koji se javlja u sklopu ili nakon prehlade obično je produktivan i praćen iskašljavanjem i izbacivanjem sluzi. Situacija može da se pogorša noću, jer kad dete legne, sluz se sliva iz zadnjeg dela nosa i ždrela ka dušniku. Kašalj koji prati astmu obično se pogoršava noću i nakon fizičke aktivnosti. Disanje je piskavo, a dete neretko ima kratak dah i druge poteškoće s disanjem. Snažan promukli kašalj koji podseća na lavež može ukazivati na krup (laringotraheobronhitis) – akutno upalno suženje gornjih i srednjih disajnih puteva uzrokovano virusom. U takvim slučajevima, dolazi do oticanja grkljana (larinksa), što uzrokuje smetnje pri disanju.  Ako dete iznenada počne da kašlje i da se guši proizvodeći piskave zvuke, to može da znači da je udahnulo neko strano telo. Ako napadi kašlja traju više sedmica, a praćeni su povremenim zacenjivanjem, nedostatkom vazduha nakon udaha, crvenilom lica, mučninom i povraćanjem, možda se radi o velikom kašlju, poznatom i pod nazivom „magareći kašalj“, koji izaziva bakterija Bordetella pertussis. Kod starije dece ili tinejdžera kašalj ponekad ima psihološku pozadinu i može postati navika. Obično je u pitanju suvi, tzv. trubeći kašalj, koji se ne javlja dok dete spava.

Kada treba otići kod lekara zbog kašlja? 

Ukoliko primetite kašalj kod deteta, odvedite ga na pregled i posavetujte se sa pedijatrom oko potrebne dijagnostike i lečenja. Posebno je važno da odvedete dete kod lekara ako ima neki od sledećih simptoma (ili više njih):

• kašalj koji traje duže od dve sedmice, uz prehladu ili bez nje;
• kašalj koji počinje naglo, iznenada;
• kašalj koji ugrožava san ili ometa svakodnevno funkcionisanje deteta;
• dete ima poteškoća s disanjem;
• ima visoku temperaturu;
• u toku napada kašlja ili nakon njega, koža deteta menja boju i postaje plava ili vrlo bleda.

Dijagnostičke procedure u slučaju kašlja

Većini dece koja kašlju nisu potrebni nikakvi testovi. Lekar obično može da utvrdi uzrok kašlja na osnovu anamneze i fizikalnog pregleda deteta. U određenim slučajevima, lekar će tražiti rendgensko snimanje grudnog koša ili određene laboratorijske analize iz krvi deteta.

Lečenje kašlja 

Kašalj najčešće ne zahteva nikakav poseban tretman. Većini dece nisu potrebni antibiotici. Ako je kašalj uzrokovan astmom, može se lečiti lekovima protiv astme koji se daju putem nebulizatora (raspršivača) ili tzv. pumpicom s posebnim nastavcima ili bez njih, u zavisnosti od uzrasta deteta. Duvanski dim može da pogorša detetov kašalj, stoga je jako važno održavati dom bez dima. Tzv. lekovi protiv kašlja ne leče uzrok kašlja. Isparivači i ovlaživači prostora ne olakšavaju kašalj. Treba izbegavati njihovu upotrebu u domaćinstvima s malom decom, jer ona mogu slučajno progutati rastvor za isparivače (obično sadrži mentol ili eukaliptus) ili dobiti hemijske opekotine. Kašalj koji se javlja u sklopu prehlade vremenom će se ublažiti, bez obzira na to kako ga lečite.

Prevencija kašlja 

Ako je kašalj kod deteta uzrokovan astmom, obično se može sprečiti odgovarajućom terapijom. Veliki („magareći“) kašаlj gotovo se u potpunosti može prevenirati rutinskom vakcinacijom! Rizik od udisanja stranih tela smanjićete na najmanju moguću meru time što bebama i maloj deci nećete dozvoliti da jedu cele orašaste plodove, niti da u igri koriste sitne predmete koje mogu lako da udahnu. Nažalost, kašalj koji je uzrokovan virusima u najvećem broju slučajeva ne može se sprečiti, ali se dobrim higijenskim navikama može smanjiti rizik od nastanka infekcija.