Specifičnosti bebine kože

Koža novorođenčeta je tanka i osetljiva, prekrivena masnim slojem koji se zove sirasti maz, nije razvijena, a struktura i funkcija se razlikuje od kože odraslih.

Kožu čine tri različita sloja

Prvi sloj - epiderm: ovaj sloj ima funkciju barijere i daje koži čvrstinu i zaštitu. Beba preko njega oseća, on je tanji i propustljiviji nego kod odraslih. Bebina koža upija više štetnih materija nego koža odraslih.

Drugi sloj - derm: u dermi se nalaze znojne, lojne žlezde, folikuli dlake i vezivno tkivo. Kod beba je smanjena funkcija znojnih i lojnih žlezda. Zbog toga beba teško reguliše promene telesne temperature. Kada nema znoja a organizam se pregreje, preko bebine kože ne može da se rashladi. Omotač kože (hidrolipidni sloj) se sastoji od vode i finih masnoća koje svojom blagom kiselošću odbijaju mikrobe. Zato je važno da se tek rođene bebe ne kupaju često.

Najdublji sloj - hipoderm: potkožni masni sloj, hipoderm se sastoji od masnog tkiva u kom se nalaze krvni sudovi i nervi. On skladišti energiju (masno tkivo), pruža zaštitu i izolaciju. Mreža krvnih sudova je nerazvijena , što dovodi do toga da je beba termo nestabilna, tj. sporo se prilagođava promenama temperature. Za dve do tri nedelje beba dobija na težini, slojevi kože se zadebljavaju i stanje je potpuno drugačije.Tokom prvih nekoliko meseci koža ojačava, a samim tim postaje manje osetljiva na spoljašnje faktore. Nekada se obično na leđima, vide  nežne tanke dlačice, zovemo ih lanugo, a na licu se mogu videti sitne bele bubuljice, sitnije od glave čiode (milije).

Koža bebe ponekada može biti suva, perutava, naborana, jako crvena ili mramorno išarana. Osipi na licu i po telu, crvene tačkice mogu dramatično da izgledaju, a već sutradan nestanu kao da ih nikada nije ni bilo. Sve ove promene su normalne, rezultat nezrele kože te kako beba napreduje i dobija na težini, koža se razvija, potkožni sloj se uvećava, najveći broj promena se spontano izgubi i ne zahteva nikakav tretman.