Febrilne konvulzije (dečji fras)

Tokom febrilnih konvulzija, telo deteta će se ukočiti i trzati. Izgubiće svest, a oči bi mu se mogle okrenuti unazad. Simptomi ne traju dugo. Ako vaše dete ima konvulzije, uklonite štetne predmete u blizini.Pozovite hitnu pomoć ako konvulzije traju duže od pet minuta . Obratite se svom lekaru ili idite u bolničko odeljenje za hitne slučajeve ako je to prva konvulzija vašeg deteta ili ste zabrinuti zbog simptoma vašeg deteta.

Šta su febrilne konvulzije?

Febrilne konvulzije, poznatije kao dečji fras, jedan su od najčešćih neuroloških poremećaja u ranom detinjstvu, a izazvane su visokom telesnom temperaturom. Ove konvulzije predstavljaju reakciju nezrelog dečjeg mozga na skok temperature ili groznicu (temperatura viša od 38°C) – nagli porast telesne temperature dovodi do abnormalnog električnog pražnjenja u mozgu deteta.

Febrilne konvulzije obično se javljaju kod dece između šest meseci i šest godina. Konvulzije koje se dešavaju izvan ovog starosnog raspona treba dalje istražiti kako bi se utvrdilo da li postoje drugi uzroci, kao što je neka infekcija ili epilepsija. Iako febrilne konvulzije nekad deluju zastrašujuće, treba znati da se deca najčešće potpuno oporave od ovih napada. U najvećem broju slučajeva, febrilne konvulzije ne uzrokuju nikakve dugotrajne probleme, niti dovode do oštećenja mozga.

Simptomi febrilnih konvulzija:

  • ukočenost tela i/ili nagli pokreti, trzaji;
  • gubitak svesti (zamračenje);
  • ukočen pogled – nekad dete prvo prevrne očima i onda fiksira pogled (tzv. pogled zalazećeg sunca);  
  • plitko ili izmenjeno disanje;
  • dubok san oko sat vremena nakon napada.

Febrilne konvulzije obično ne traju duže od nekoliko minuta, a gotovo uvek prestanu same od sebe i pre nego što roditelji stignu da potraže medicinsku pomoć.

Mislite da Vaše dete ima febrilne konvulzije: šta treba da preduzmete?

  • Ostanite mirni i uklonite sve potencijalno opasne predmete iz okoline kako se dete ne bi povredilo.
  • Posmatrajte pažljivo šta se dešava, jer je važno da to kasnije što tačnije opišete lekaru. Poželjno je da napravite video-snimak napada.
  • Izmerite trajanje konvulzija.
  • Kad konvulzije prestanu, stavite dete na meku podlogu, neka leži na boku dok se oporavlja kako bi mu disajni putevi bili otvoreni. Ostanite uz dete, pružite mu utehu i osećaj sigurnosti.
  • Pratite disanje svog djeteta. Ako prestane da diše, odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć (194) i bez odlaganja započnite reanimaciju (za bebe ili decu, u zavisnosti od uzrasta Vašeg deteta). Ukoliko febrilne konvulzije traju duže od pet minuta, pozovite hitnu medicinsku pomoć!

Da li dete treba odvesti na lekarski pregled zbog febrilnih konvulzija?

Da. Ukoliko dete ima febrilne konvulzije, potrebno je konsultovati se sa pedijatrom. Posebno je važno da to učinite u sledećim situacijama:

  • ukoliko se radi o prvoj febrilnoj konvulziji Vašeg deteta; 
  • ukoliko niste sigurni da li je neurološki problem koji ste primetili kod deteta febrilna konvulzija ili nešto drugo;
  • ukoliko Vaše dete često ima febrilne konvulzije.

U najvećem broju slučajeva, nije potrebno da dete ostaje u bolnici nakon febrilnih konvulzija, osim ako je mlađe od godinu dana ili ako je lekar zabrinut zbog stanja koje je izazvalo groznicu – na primer, upale pluća ili meningitisa.

Testovi nakon febrilnih konvulzija

Detetu koje je imalo febrilne konvulzije verovatno neće biti potrebni nikakvi dijagnostički testovi. Ponekad lekar traži da se uradi rutinska analiza krvi ili urina, a možda i rendgenski (RTG) snimak grudnog koša, kako bi se utvrdilo koje je stanje uzrokovalo groznicu. U slučaju ponovljenih febrilnih konvulzija, lekar može zatražiti da se uradi elektroencefalografija (EEG) – snimanje električne aktivnosti mozga (to se verovatno neće dogoditi nakon samo jedne epizode febrilnih konvulzija).

Prevencija febrilnih konvulzija

Ne postoji siguran način da sprečite pojavu febrilnih konvulzija kod Vašeg deteta. Možete skidati detetu temperaturu i olakšati mu termoregulaciju korišćenjem paracetamola ili ibuprofena, skidanjem dodatne odeće i rashlađivanjem. Ponekad su febrilne konvulzije prvi znak groznice.

Ne preporučuje se korišćenje antikonvulzivnih lekova radi sprečavanja budućih napada.

Više o febrilnim konvulzijama 

Deca najčešće iskuse samo jednu epizodu febrilnih konvulzija. Ipak, oko 30–35% dece koja su imala febrilne konvulzije doživi ponovni napad. Febrilne konvulzije pogađaju otprilike 3% dece. Obično se javljaju u porodicama s istorijom ovog neurološkog poremećaja i češće pogađaju dečake nego devojčice.

Febrilne konvulzije ne treba poistovećivati s epilepsijom. Za razliku od febrilnih konvulzija, epilepsija je situacija u kojoj se napadi ponavljaju ili je kod deteta evidentiran rizik od ponovljenih i nepredvidivih napada. Najveći broj zdrave dece koja su imala groznicu praćenu febrilnim konvulzijama kasnije ne razvije epilepsiju. Rizik da će dete razviti epilepsiju nakon jednog febrilnog napada samo je neznatno veći nego kod deteta koje nikad nije imalo febrilni napad.