Sprečavanje stigmatizacije i diskriminacije dece sa HIV-om

Pojam „stigma“ se često koristi u kontekstu HIV-a. U prevodu ova reč znači „znak“, „žig srama“, „otvorena rana“ i potiče od grčke reči za „ubod“, „opekotinu“ ili „žig/pečat“. Stigma često dovodi do isključivanja i diskriminacije ljudi. U slučaju osoba sa HIV-om, stigma se javlja zato što je HIV povezan sa seksom, bolešću i smrću, kao i sa stigmatizovanim ponašanjem ili kulturnim tabuima u društvu, kao što je upotreba droga. Stigma ozbiljno šteti ljudima i može dovesti do toga da deca, adolescenti i odrasli sa HIV-om dožive osećaj stida, krivice, inferiornosti i izolacije. Može dovesti i do diskriminacije od strane pojedinaca ili institucija, čime se nanosi direktna šteta i krše zakonska prava dece, na primer uskraćivanjem usluga ili beneficija. Posledice stigmatizacije i diskriminaciju su veoma ozbiljne i teške. Ljudi sa HIV-om koje žive pod stigmom i njima bliski ljudi dolaze u situacije teškog moralnog i psihičkog stresa, izloženi su uvredama, raznim vrstama nerazumnih uskraćivanja, ograničenja i kršenja njihovih prava. Kao rezultat toga, ljudi sa HIV-om i njihove porodice osećaju da su „drugačiji“ ili „loši“; stalno se osećaju krivim i primorani su da poriču ili kriju činjenicu da su zaraženi jer se drugi plaše da će biti „izloženi“. U takvom okruženju postoji strah i teško je tražiti pomoć stručnjaka. Na taj način raste otuđenost od poznanika, kolega, prijatelja i čitavog društva. To dovodi do pogoršanja kvaliteta života i društvene isključenosti. Terapija antiretrovirusnim lekovima omogućava osobi sa HIV-om da bude praktično zdrava i da živi koliko i drugi. Danas, sa dostupnošću lekova, HIV infekcija je postala hronična bolest koja se može kontrolisati, kao druge hronične bolesti - poput dijabetesa. Zbog nedostatka znanja o tome kako se HIV prenosi, pojedini ljudi veruju da mogu da se zaraze usputnim kontaktom sa osobom koja živi sa HIV-om i zbog toga odbijaju kontakt sa njom. Prevazilaženje stigme i diskriminacije je ključno kako bi se osiguralo da deca, adolescenti i ljudi koji žive sa HIV-om blagovremeno potraže medicinsku negu, uzimaju antiretrovirusne lekove i pridržavaju se mera prevencije. To će značajno smanjiti širenje HIV infekcije.

ZAPAMTITE!

HIV se ne prenosi na sledeće načine:

• ljubljenje u usne – nije potvrđeno širenje virusa kroz pljuvačku tokom ljubljenja,
• komarci i drugi insekti koji ujedaju – čak i ako virus uđe u komarce ili druge insekte koji sisaju krv ili ujedaju, on se ne može razmnožavati unutar insekta ili ga zaraziti ,
• učestvovanje u sportskim aktivnostima sa HIV pozitivnom osobom,
• svakodnevni kontakt sa prijateljima, u vrtiću, školi ili na poslu – niko se ne može zaraziti rukovanjem, zagrljajem, korišćenjem istog toaleta ili pijenjem iz iste čaše kao HIV pozitivna osoba,
• kašalj i kijanje – HIV se ne prenosi vazduhom,
• jedenje, pijenje ili korišćenje pribora za jelo koji je koristila HIV pozitivna osoba.