Plakanje: deca uzrasta 0 – 8 godina

Sva deca plaču kad su gladna, umorna, kad osećaju neku nelagodu, kad su bolesna ili ih nešto boli. Ponekad plaču jer im je potrebna pažnja ili se osećaju frustrirano, tužno ili ljuto. Ponekad je roditeljima teško da shvate zbog čega dete plače, šta mu je potrebno, naročito ako ono još ne govori. Kad vaše dete plače, prvo proverite da li je bolesno ili povređeno. Ako plače iz nekog drugog razloga, postoji mnogo načina na koje mu možete pomoći.  Nikad nemojte da drmusate, udarate ili na bilo koji način povređujete dete koje plače. Ako osećate da biste mogli da povredite svoje dete, zaustavite se pre nego što bilo šta učinite. Udaljite se nakratko, duboko udahnite. Pozovite nekoga da Vam pomogne – prijatelja, komšiju ili stručno lice ako Vam je dostupno.

Bebe i plakanje

Bebe se rađaju sa sposobnošću da plaču. Plakanje je glavni način na koji beba komunicira sa svojom okolinom. Otprilike jedna od deset beba plače mnogo. „Mnogo“ znači više od tri sata dnevno. Do 12. meseca života beba najčešće plače u kasnim poslepodnevnim i ranim večernjim satima. To može biti veoma stresno i iscrpljujuće za roditelje. Važno je da znate: ova faza intenzivnog plača će proći – verovatno i ranije nego što mislite.

Šta možete da preduzmete?

Prvi je korak da proverite da li je beba gladna, umorna ili joj je iz nekog razloga neugodno, možda joj je toplo. Vremenom ćete naučiti da prepoznajete različite vrste plača svoje bebe i da znate šta svaki od njih znači.

Evo još nekoliko korisnih strategija:

• Stavite bebu u kolica ili u maramu/nosiljku za bebe i pođite u šetnju. Čak i ako Vaša beba ne prestane da plače, ponekad je lakše nositi se s tim kad ste u pokretu.
• Zamolite prijatelja ili člana porodice da pomogne kad najviše plače. Uvek je u redu zatražiti pomoć.
• Ako se osećate preopterećeno, smestite bebu na sigurno mesto i napravite pauzu od pet minuta. Pustite bebu da plače nekoliko minuta – njoj to neće naškoditi, a Vama može značiti puno i pomoći Vam da stvari držite pod kontrolom.

Kad utešite svoju uplakanu bebu, ona dobija osećaj da je svet sigurno i predvidivo mesto. Tako stiče poverenje u vas i vremenom će plakati sve manje.

Mala deca i plakanje

Mala deca plaču iz istih razloga kao i bebe. Ali za njih je plač i jedan od načina da se nose s novim i teškim emocijama poput frustracije, stida ili ljubomore.

Šta možete da preduzmete?

Kad se uverite da je vaše dete bezbedno (nije bolesno, nije povređeno) i da postoji neki drugi razlog za plač, ovo vam može pomoći:

• Ako je dete umorno – pomozite mu da se odmori, obezbedite mu malo tišine, možda uz tihu muziku ili priču.
• Ako se rasplače pre spavanja, biće potrebno malo više strpljenja i vremena da ga smirite. Ukoliko ne budete uspeli, potražite pomoć člana porodice.
• Ako je dete ljuto ili ima izliv besa, ostanite sa njim na nekom mirnom i bezbednom mestu da se smiri, govoreći da ste tu za njega kad je spremno za zagrljaj. Samo vaša smirenost može pomoći da se i vaše dete umiri.
• Ako vidite da je dete frustrirano, pokušajte zajedno da pronađete rešenje. Na primer: „Znam, ljutiš se jer kocke stalno padaju. Hajde da pokušamo ponovo zajedno.“ Imenovanjem emocija dajete detetu do znanja da razumete njegova osećanja i pomažete da izgradi veštinu samoregulacije.
• Ako je vaše dete samo mrzovoljno, pokušajte s promenom ambijenta – izađite zajedno u šetnju, priredite detetu kupanje u kadi ispunjenoj penom, pustite dečju muziku i plešite. Možda ćete se i sami iznenaditi koliko ćete se zabavljati.

Predškolci i deca školskog uzrasta i plakanje

Biće lakše kad vaše dete razvije govor i komunikacijske veštine. Moći će da saopšti zašto je uznemireno i šta mu je potrebno. I vama će biti lakše, jer ćete moći da porazgovarate o osećanjima koja doživljava te vi i vaše dete.

Šta možete da preduzmete?

Ako je dete bezbedno (nije bolesno niti povređeno) isprobajte neku od ovih ideja:

• Dajte detetu priliku da se samo umiri, a potom ga pitajte šta ga je toliko uznemirilo. Pokažite da ga slušate i budite svesni njegovih osećanja. Na primer, kad vam ispriča šta mu se dešava, ponovite za njim: „Da, osećaš se tužno jer Petar nije želeo da se igra s tobom.“
• Pre davanja saveta, pitajte dete šta ono misli da može da preduzme sledeći put u datoj situaciji. Ako želi da čuje, predložite mu neke druge načine da se nosi s određenom situacijom. Na primer: „Kako bi bilo da umesto toga zamoliš Andreja da mu se pridružiš u igri?“
• Pobrinite se da vaše dete shvati da je sasvim u redu ako ponekad zaplače, na primer, kad se desi nešto što ga rastužuje ili kad se povredi. Možete mu reći: „Jao, pa i ja bih zaplakala da se tako udarim u glavu!“

Ako vam se čini da dete mnogo plače i da je često tužno, možda treba da popričate sa izabranim pedijatrom. Kod dece, baš kao i kod odraslih, plač može biti zdrav način suočavanja s tugom ili s nekim značajnijim gubitkom. Ako vidite da vaše dete pokušava da izrazi neka takva ili slična osećanja, saslušajte ga, potom ga možete utešiti i uveriti da je sasvim u redu imati takva osećanja.

Plač deteta i Vaša osećanja

Plakanje beba i dece jedan je od najčešćih razloga zbog kojih roditelji traže stručnu pomoć. Ako Vaše dete puno plače, to može učiniti da se osećate zaista zabrinuto, ili čak depresivno. Ako se tako osećate, ili pomišljate na to da povredite svoje dete, odmah potražite pomoć! Ponekad je pomoć druge osobe dragocena. Razmislite ima li nekoga kome biste se mogli obratiti da vas malo odmeni kad zatreba. Ako možete, zamolite partnera da se vrati kući ranije ili pozovite prijatelja ili člana porodice da dođe i pomogne. Roditeljstvo može biti zaista težak „posao“, naročito ako dete puno plače. Odvajanje vremena za sebe i traženje pomoći neke su od pozitivnih stvari koje možete učiniti za sebe i svoje dete.

Plakanje pred detetom

Kad god Vaše dete primeti vaše emocije, ono na taj način uči da i odrasli ljudi imaju osećanja. Ipak, ako puno plačete, ili plačete a da ni sami ne znate zašto, možda bi trebalo da o tome porazgovarate sa svojim lekarom. Važno je da dobijete pomoć kako biste predupredili pojavu depresije ili je što pre savladali.