Uobičajeni znaci psihosocijalnog stresa kod dece

Kako deca reaguju na kriznu situaciju varira u zavisnosti od raznih stvari, uključujući njihov uzrast. Čak i deca koja trenutno deluju kao da nisu pogođena krizom mogu kasnije proći kroz faze lošeg ponašanja ili ispoljiti primetne znake stresa.

Evo nekoliko uobičajenih načina na koje deca reaguju kada su pod stresom:

Uzrast	Reakcija
0-3godine	Drži se uz roditelje više nego obično Regredira/vraća se na ponašanja karakteristična za mlađe uzraste Javljaju se promene u navikama spavanja i ishrane Povećana iritabilnost/preosetljivost Povećana aktivnost Izraženiji strahovi Zahtevnija očekivanja Češće plakanje
4-6 godina	Drži se odraslih Regredira/vraća se na ponašanja karakteristična za mlađe uzraste Javljaju se promene u navikama spavanja i ishrane Povećana iritabilnost/preosetljivost Slaba koncentracija Povećana anksioznost i zabrinutost Postaje značajno aktivnije Ne igra se Ne priča Preuzima ulogu odraslog
7-12 godina	Povlači se u sebe Često je zabrinuto za druge pod stresom Javljaju se promene u navikama spavanja i ishrane Pojačano je uplašeno Visoka iritabilnost/preosetljivost Često priča o događaju ili ponavlja iste igre Oseća se krivim ili krivi sebe Uznemireno je Slabo pamćenje i koncentracija Javljaju se fizički simptomi/psihosomatika
13-17 godina (tinejdžeri)	Intenzivna tuga Pojačana briga za druge Oseća se krivim ili krivi sebe Pojačan otpor prema autoritetima Pojačano preuzimanje rizika Agresivnost Autodestruktivnost Osećaj beznadežmosti

Deci koja tokom dužeg vremenskog perioda pokazuju sledeće znake stresa potrebna je podrška stručnjaka:

Povučena su ili veoma tiha, sa malo ili bez pokreta
Skrivaju se ili beže od drugih ljudi
Ne odgovaraju drugima, ne govore
Ekstremno su i stalno zabrinuta
Imaju fizičke simptome lošeg stanja; drhtanje, glavobolja, gubitak apetita, slomljenost i bolovi u telu
Agresivna su, pokušavaju da povrede druge
Zbunjena su ili dezorijentisana

Kako da kreirate okruženje podrške za svoje dete u stresnim situacijama

Ponekad je teško zaštiti i izolovati decu od stresora u njihovom okruženju, posebno onih koji su van vaše kontrole. Međutim, neke jednostavne stvari roditelji mogu da rade kako bi stvorili okruženje podrške za svoju decu i smanjili loš uticaj kriznih situacija.

ODOJČAD

Pružite im zaštitu i toplinu
Govotite smirenim, toplim glasom
Grlite ih i mazite
Zadržite ritam spavanja i ishrane, ako je moguće
Sklanjajte ih od buke i haosa

MALA DECA

Posvetite im vreme i pažnju.
Pomozite im da održavaju redovne rutine.
Navodite samo činjenice o tome šta se dogodilo i objasnite šta se sada dešava.
Dozvolite im da budu tužni. Ne očekujte unapred da će biti naporni.
Slušajte njihove misli i strahove bez osuđivanja.
Definišite jasna pravila i očekivanja.
Pitajte ih o opasnostima sa kojima se suočavaju, podržite ih i razgovarajte o tome kako najbolje mogu da izbegnu da budu povređena.
Ohrabrite decu i obezbedite im prilike da budu korisni ili od pomoći.

STARIJA DECA I ADOLESCENTI

Posvetite im vreme i pažnju.
Pomozite im da održavaju redovne rutine.
Navodite samo činjenice o tome šta se dogodilo i objasnite šta se sada dešava.
Dozvolite im da budu tužni. Ne očekujte unapred da će biti naporni.
Slušajte njihove misli i strahove bez osuđivanja.
Definišite jasna pravila i očekivanja.
Pitajte ih o opasnostima sa kojima se suočavaju, podržite ih i razgovarajte o tome kako najbolje mogu da izbegnu da budu povređena.
Ohrabrite decu i obezbedite im prilike da budu korisni ili od pomoći.

Opšti saveti za svaki dan

Budite nežni prema svom detetu tako što ćete ga grliti ili držati za ruku. Reci detetu da ga volite. Ovo će pomoći da se umiri i uteši i da sačuvate pozitivan uzajamni odnos.
Pokušajte da redovno kreirate vreme i prostor za interakciju „jedan – na – jedan“ sa svojim detetom.
Ohrabrite dete da vodi dnevnik.
Normalne rutine su poremećene, pa je važno da reorganizujete svoje rutine kako biste stvorili stabilnost i predvidljivost (u meri u kojoj je to moguće) za decu. Pokušajte da zadržite rutinu odlaska na spavanje u isto vreme i integrišite neke aktivnosti zasnovane na učenju.
Ohrabrite dete da se igra
Regulišite izloženost vašeg deteta vestima.
Ako vaše dete želi vašu pažnju, ali mu je ne možete pružiti odmah, uverite ga da ćete to učiniti što je pre moguće.
Podstaknite bezbedne načine za osamostaljivanje vašeg tinejdžera/ke, na primer, kratka svakodnevna samostalna šetnja ili održavanje dnevnih rutina na njihova način.
Otvoreno komunicirajte sa njima o tome šta se očekuje ili zašto su određene odluke morale biti donete.