Uspešna komunikacija sa decom u kriznim situacijama
Znaci stresa kod dece
Kako da pružite podršku deci razgovorom
Priđite detetu sa nežnošću
Objasnite detetu...
- Ko ste i šta radite, čime se bavite
- Kako se zovete
- Za koga radite
- Zbog čega ste tu
2. Govorite nežno, polako i staloženo.
3. Pokušajte da sednete pored deteta, ili čučnete dok razgovarate sa roditeljem ili sa detetom, tako da ste u istom vizuelnom polju, na istom nivou.
4. Uspostavite kontakt očima ili fizički kontakt, na primer držite za ruku roditelja ili dete, ili ih zagrlite, ili spustite ruke na ramena.
Pomozite detetu da se stabilizuje
Ukoliko vam deluje da je dete u stanju panike ili da je dezorijentisano, pomozite da se umiri. Spustite ton glasa, neka bude opuštajući, govorite staloženo, koristite govor tela bez uznemirujućih pokreta. Predstavite se i kleknite, tako da uspostavite direktan kontakt „oči-u-oči".
Ohrabrite dete i roditelje da usmere pažnju na stvari u njihovom neposrednom okruženju koje nisu uznemirujuće. Komentarišite stvari i objekte koji su u neposrednoj blizini. Pitajte: “Koje tri stvari vidite”? Koje tri stvari čujete”?
Ohrabrite ih da udahnu polako i duboko. Prilagodite njima i svoje disanje ili brojte kako biste detetu pružili konkretan sadržaj na koji može da se skoncentriše.
Ukoliko dete reaguje negativno (npr. agresijom) pokušajte da smirite situaciju. Objasnite detetu da razumete njegov/njen bes, ali objasnite i da agresivnost neće pomoći. Na primer, recite: „Uredu je da budeš ljut/ljuta ili besan/besna, samo molim te nemoj tada da udaraš druge. Ja sam ovde da se brinem o tebi i da učinim sve što mogu da ti i tvoji drugari budete bezbedni.“
Postavljajte otvorena pitanja
Neka vaša pitanja počinju sa “zašto”, “kada”, “gde”, “šta” i “ko”. Na taj način dete će lakše shvatiti šta se dogodilo, pružiće vam važne informacije - o tome kako se oseća i o čemu razmišlja. Budite obazrivi, vaša otvorena pitanja ne smeju da prerastu u isleđivanje/ispitivanje.
Slušajte aktivno
Prenesite toplinu i pozitivna osećanja i verbalnom i neverbalnom komunikacijom:
1. Očuvajte fokus - budite tihi i pustite dete da govori bez prekidanja. Govorom tela pokažite da slušate i da ste skoncentrisani na to što dete govori.
2. Parafrazirajte – ponovite ključne reči koje je dete izgovorilo. Budite kao ogledalo – ne kao papagaj, već tako da koristite iste reči, način verbalizacije koju koristi i dete.
3. Rezimirajte – s vremena na vreme zastanite i rezimirajte ono što vam je dete do tada u razgovoru ispričalo. Ovo pokazuje da ste slušali i da pokušavate da razumete. Pored toga, na taj način proveravate da li ste ispravno razumeli informacije.
Normalizujte i proširite
Normalizacija = uverite dete da je njegovo/njeno ponašanje uobičajeno i normalno. To pomaže detetu da razume da postoji razlog za takva osećanja i reakcije.
Proširivanje = pomozite detetu da shvati da slične reakcije imaju i druga deca. Da je sasvim normalno da se tako osećaju i reaguju, da i mnoga druga deca reaguju na taj način. Da nisu sami!
Uključite posrednika
Prilično je zastrašujuće razgovarati sa strancima. Ako dete ne želi da razgovara sa vama direktno, razgovarajte sa detetom preko druge osobe ili igračke/predmeta.
Uspostavite odnos pre svega sa detetom, kako bi osetilo da ste fokusirani na njega. Na primer, ako pitate dete kako je, a ono ćuti, recite: „Mogu li umesto tebe da pitam tvoju mamu?“ Ako dete klimne, pitajte mamu. Ako dete nije sa roditeljem, koristite igračku kao posrednika u razgovoru. Kažite: „Tvoj meda izgleda umorno; danas je sigurno prešao dug put. Možda bi želeo malo vode. Hoćeš li i ti malo vode?"
Razgovor o sukobima/konfliktima i o smrti
Kada vam dete priđe i pita vas o sukobima/konfliktima ili o smrti, potražite prvo roditelje deteta. Oni bi trebalo da vode ovaj razgovor sa svojim detetom. Otvoreno iskomunicirajte to i sa detetom. .
