Uzroci astme

Astma deci otežava disanje, zato što sluznica njihovih disajnih puteva otiče kada dođe u kontakt sa faktorima koji izazivaju astmu, kao što su alergeni, virusne infekcije, dim, fizički napor i promene vremenskih prilika. Deca mogu dobiti astmu zbog genetske predodređenosti i faktora spoljne sredine.

Šta je astma?

Deca sa astmom imaju zapaljenje disajnih puteva u plućima. Ovo čini njihove disajne puteve osetljivim na okidače. Okidači su određeni faktori koji izazivaju napade astme. Kada deca dođu u kontakt sa okidačem, dolazi do otoka sluznice i suženja disajnih puteva i samim tim do smanjenog protoka vazduha kroz pluća. U isto vreme dolazi do skupljanja mišića disajnih organa, kao i do stvaranja velike količina gustog, lepljivog sekreta, koji ispunjava već sužene disajne puteve. Ovo uzrokuje zviždanje i pištanje, kašalj, stezanje u grudima i otežano disanje.

Uzroci astme: geni, induktori i okidači

Deca sa astmom verovatno nasleđuju gene od svojih roditelja zbog kojih je veća verovatnoća da će i oni sami dobiti astmu. Ovo se zove genetska predispozicija. Ako vi, drugi roditelj vašeg deteta ili ostali članovi porodice imate astmu, ekcem, polensku kijavicu ili alergije, postoji veća šansa da će i vaše dete imati astmu.

Okidači astme: Najčešći okidač je virusna infekcija, pre svega obična prehlada. Ostali okidači mogu biti polen, vežbanje, promene vremena, hladan vazduh, duvanski dim, zagađenje, grinje, kućna prašina i kućni ljubimci. Deca sa astmom reaguju na izazivače astme vizingom - zviždanjem i pištanjem u grudima, kašljem i osećajem nedostatka vazduha (“kratak dah”). Izloženost duvanskom dimu tokom trudnoće ili pasivnom pušenju i zadržanom duvanskom dimu u toku detinjstva, može izazvati astmu kod dece koja imaju genetsku predispoziciju.

Testovi na astmu

Većini dece nisu potrebni nikakvi posebni testovi na astmu. Lekari obično dijagnostikuju astmu na osnovu istorije bolesti i kliničkog pregleda vašeg deteta. Kod dece sa težim oblikom ili čestim napadima astme, možda će biti potrebni posebni testovi disanja ili rendgenski snimak pluća. O tome će odlučiti vaš pedijatar ili pulmolog. Starija deca sa rekurentnom astmom (čiji se simptomi ponovo javljaju nakon određenog perioda mirovanja) možda će raditi spirometriju- testiranje posebnim aparatom koji meri protok vazduha u i iz pluća. Pedijatar takođe može uputiti vaše dete kod alergologa na alergološko testiranje.