Izbirljivost u jelu

Sasvim je uobičajeno da deca budu izbirljiva u jelu. Očekivano je da sa uzrastom budu sve manje izbirljiva. Deci ponudite nekoliko opcija sa zdravim namirnicama i pustite ih da sama odaberu šta će jesti. Prijatni i redovni obroci bez stresa pomažu da se prevaziđe ovaj izazov.

Deca i izbirljivost u jelu

Sasvim je uobičajeno da deca budu izbirljiva u jelu – da ne vole ukus, oblik, boju ili teksturu određene hrane. Takođe je uobičajeno da se deci jednog dana nešto sviđa, a već sledećeg ne, da odbijaju novu hranu i da jednog dana jedu manje a drugog više. Sve se to događa zato što je izbirljivost u jelu sastavni deo razvoja deteta. To je način na koji deca istražuju svoje okruženje i potvrđuju svoju samostalnost. Jedan od razloga je i taj što se apetit deteta povećava i smanjuje u zavisnosti od toga koliko raste i koliko je aktivno. Dobra vest je što će deca verovatno postajati manje izbirljiva sa uzrastom. Jednog dana će vaše dete verovatno jesti i uživati ​​u čitavom nizu različitih namirnica.

Učinite da obroci budu prijatna iskustva

Spremnost vašeg deteta da proba hranu zavisiće delom od okruženja u kome jede. Prijatni obroci bez stresa mogu u tome da pomognu. Evo nekoliko saveta:

  • Učinite obroke radosnim i redovnim prilikama u kojima se okupljate i družite. Pokušajte da ne brinete o prosutom piću ili hrani.
  • Počnite od malih stvari - zamolite dete da lizne komad hrane, a zatim pokušajte da ga navedete da proba jedan zalogaj. Uvek pohvalite svoje dete za ove male pokušaje.
  • Nikada nemojte prisiljavati dete da proba novu hranu. Biće mnogo drugih prilika.
  • Ako je vaše dete naročito izbirljivo u vezi s hranom, pokušajte da to ignorišete koliko god možete. Ponekad, previše poklanjanja pažnje izbirljivosti može podstaći decu da nastave da se tako ponašaju.
  • Učinite zdravu hranu zabavnom – sendviče izrežite u neke zanimljive oblike ili neka vam dete pomogne da pripremite salatu ili umuti jaja za omlet.
  • Isključite TV kako bi članovi vaše porodice tokom obroka razgovarali jedni s drugima.
  • Vreme za obrok ograničite na oko 20 minuta. Sve što traje predugo nije zabavno. Ako vaše dete nije pojelo hranu do tog trenutka, odnesite je i nemojte nuditi više hrane do sledećeg planiranog obroka ili užine.

Maloj deci ponekad nedostaje smirenosti i usredsređenosti da bi sedili za stolom i obedovali s porodicom. Ako ovo liči na vaše dete, pokušajte sa uvođenjem mirnog vremena i aktivnosti pre jela kako bi se dete moglo smiriti pre jela. Čak i ritual pranja ruku može biti od pomoći. Tokom svakog porodičnog obroka, detetu ponudite raznovrsnu hranljivu hranu napravljenu od pet grupa namirnica. I sami dajte primer time što ćete jesti raznovrsno – pokažite svom detetu da ste voljni da probate nove namirnice i da i vi uživate u njima. Zdrava hrana i okruženje u kome se porodica hrani podstiče pozitivan stav prema zdravoj hrani i predstavlja odličan početak za vaše dete.

Mogućnost izbora 

Podržite potrebu vašeg djeteta za samostalnošću kada je u pitanju hrana. Nudite svom detetu različite opcije zdrave hrane, ali neka ono odluči šta će jesti i koliko. Ukoliko su sve namirnice ili način na koji su pripremljene nov, pa dete bira malu količinu, to je prihvatljivo. U tom slučaju, količinu koja je potrebna da dete unese dovoljno hrane možete da nadomestite hranom koja za vaše dete nije nova.

Pokušajte da pustite dete da bira od niza ponuđenih zdravih namirnica. Ipak, ograničite mogućnost izbora na 2–3  stvari, kako vaše dete ne bi bilo previše zbunjeno ili opterećeno jelom. Umesto da zamolite dete da izabere ono što želi iz frižidera, pitajte: „Da li želiš da jedeš grožđe ili štapiće šargarepe?“

Uključite svoje dete u pripremu porodičnih obroka tako što će da:

  • bira recepte
  • vadi namirnice iz frižidera
  • pere voće i povrće
  • pravi tj. meša salatu
  • sadi i bere bilje u bašti.

Dete će osećati ponos što je pomoglo i veća je verovatnoća da će pojesti nešto u čijoj je pripremi učestvovalo. Ponekad će vaše dete odbijati hranu samo zato što na taj način izaziva vašu zanimljivu reakciju! Ako deca odbijaju da jedu hranu, to ne mora značiti da je ne vole – uostalom, možda je još nisu ni probala. Možda samo pokazuju samostalnost i pokušavaju da saznaju šta ćete vi učiniti. Pokušajte da ostanete smireni kada se to dogodi.

Uvođenje nove hrane

Ako u porodici imate dete koje je izbirljivo u jelu i koji ne voli da isprobava novu hranu, evo nekoliko saveta:

  • Nastavite da nudite novu hranu u različito vreme. Vaše dete će je verovatno probati i na kraju će mu se svideti – iako će možda morati da vidi hranu na tanjiru 10–15 puta pre nego što je uopšte i proba.
  • Stavite malu količinu nove hrane na tanjir zajedno s poznatom hranom koju vaše dete već voli – na primer, komad brokolija stavite uz pire krompir. Ohrabrite svoje dete da dodirne, pomiriše ili lizne novu hranu.
  • Učinite hranu privlačnom. Ponudite svom detetu niz različitih boja, oblika i veličina i pustite dete da bira šta će iz tanjira pojesti.
  • Djetetu poslužite isti obrok koji jedu i ostali članovi porodice, ali u porcijama koje vaše dete može pojesti. Ako vaše dete i dalje ne bude htelo da jede, recite nešto poput: „Samo probaj, ukusno je“. Ako i dalje ne želi da jede, smireno recite: „U redu, probaćemo drugi put kad ogladniš“.
  • Ponudite različite namirnice iz svake od pet grupa zdrave hrane. Na primer, ako vaše dete ne voli sir, možda voli ​jogurt.
  • Ne dozvoljavajte svom detetu da se zasiti napicima ili brzom hranom, grickalicama i slatkišima pre nego što uvedete novu hranu. Veća je verovatnoća da će probati hranu ako je gladno i nema mogućnost da pojede nešto drugo.
  • Kad je moguće, potražite priliku da vaše dete obroke i užinu deli s drugom decom – biće spremnije i da proba novu hranu u društvu druge dece koja je jedu.

Kažnjavanje i podmićivanje izbirljivosti

Kažnjavanje zbog odbijanja da proba novu hranu može pretvoriti tu hranu u nešto što je za dete negativno. Ako vaše dete odbija da jede ponuđenu novu hranu, mirno je odnesite i ponudite mu je drugi put. Ideja da se detetu ponude poslastice ako nešto pojede zvuči primamljivo: „Ako pojedeš šargarepu, možeš i čokoladu“. Ipak, ovo može dovesti do toga da vaše dete bude više zainteresovano za poslastice nego za zdravu hranu. Takođe, time se šalje poruka da je zdrava hrana nešto oko čega se treba pomučiti, što nije poželjno.

Činjenice o izbirljivosti u jelu

Ove činjenice mogu vam pomoći da shvatite zašto su deca ponekad izbirljiva kad je reč o hrani:

  • Na apetit deteta utiču ciklusi njegovog rasta. Čak i bebe imaju promenljiv apetit. Od prve do šeste godine uobičajeno je da deca jednog dana budu veoma gladna, a drugog jako izbirljiva.
  • Deca imaju drugačije sklonosti kad je reč o ukusu od odraslih.
  • Život je za decu ponekad isuviše uzbudljiv i ona znaju da budu previše zauzeta istraživanjem sveta oko sebe da bi provodila vreme za stolom i jela.
  • Deca uče tako što ispituju granice prihvatljivog ponašanja. Mogu imati veoma čvrst stav kad je u pitanju donošenje odluka o hrani (da jedu ili ne jedu, i šta će da jedu). Sve je to deo njihovog društvenog, intelektualnog i emocionalnog razvoja.

Ako je vaše dete zdravo i ima dovoljno energije za igru, učenje i istraživanje, verovatno jede dovoljno. Ipak, ako vaše dete jede samo vrlo mali broj namirnica ili duže vreme uopšte ne želi da jede cele grupe namirnica, posetite svog izabranog pedijatra ili dijetetičara.