Ispitivanje sluha kod novorođenčeta

Oštećenje sluha je jedna od najčešćih urođenih anomalija. Teško oštećenje sluha ima 1/1000 novorođenih beba, od kojih mnoge nemaju faktore rizika niti prisutne simptome na rođenju.

Kako se vrši ispitivanje sluha?

Najčešće korišćena  metoda za skrining sluha novorođenčeta je TEOAE (tranzitorna otoakustička emisija). Ona je jednostavna i pouzdana, za bebu bez bola i neprijatnosti, traje nekoliko minuta. Izvodi se postavljanjem mekane olive u spoljašnji ušni kanal bebe i registrovanjem signala na aparatu.

Lečenje dece sa oštećenim sluhom treba započeti što ranije, jer se tako postižu odlični rezultati u govornim i jezičkim sposobnostima. Preporuka je da se skrining obavi do kraja 1.meseca, kompletna dijagnostika do kraja 3.meseca i da se rehabilitacija započne do 6. meseca.

Iz praktičnih razloga, skoro svuda skrininig sluha radi se u porodilištu.

Ukoliko dete ne prođe test u porodilištu, da li to znači da ima oštećenje sluha?

Ne znači! Prisustvo plodove vode ili sirastog maza u spoljašnjem ušnom kanalu, buka u prostorji, plač bebe, čak i zvuci koje beba proizvodi pri sisanju ili disanju ukoliko joj je nosić zapušen ometaju izvođenje testa. Ukoliko novorođenče  ne prođe inicjalni test, on se ponavlja nakon nekoliko nedelja (tzv. retest).  Za roditelje je najpraktičnije da se retest obavi u porodilištu. Ukoliko beba ne prođe retest, upućuje se na dalje ispitivanje kod audiologa. TEOAE je skrining metoda, što znači da se na osnovu nje ne postavlja dijagnoza već otkrivaju deca kojima je potrebno dodatno ispitivanje.

Testiranje sluha u porodilištu nije dovoljno za svu decu. Kod neke dece potrebno je dalje praćenje i ispitivanje sluha iako su prošla test u porodilištu. To su deca sa rizikom za oštećenje sluha: prevremeno rođena, deca sa teškom asfiksijom na rođenju, sa drugim urođenim anomalijama, deca koja su prebolela bakterijski meningitis, deca iz porodica sa naslednom gluvoćom i dr.

Skrining u porodilištu otkriva samo decu kod kojih je oštećenje sluha prisutno već na rođenju. Kod neke dece oštećenje se ispoljava kasnije, ili je u pitanju lakše oštećenje. Iako je prošlo test u porodilištu i dalje je potrebno pratiti kako dete reaguje na zvuke, razvoj govora i ponašanje i obratiti se što pre lekaru ako posumnjate da dete ne čuje. Ukoliko u porodici postoji nasledna gluvoća gubitak sluha takođe se može ispoljiti kasnije i ova deca treba da budu pod nadzorom audiologa.

Zašto je važno da se oštećenje sluha otkrije na vreme

Veoma je važno da se oštećenje sluha prepozna što ranije, da bi se izbeglo zaostajanje u razvoju govora i komunikacije. Pravilo 1-3-6 znači da skrining sluha treba obaviti u prvom mesecu života, ispitivanje i dijagnostiku deteta koje nije prošlo test treba završiti do 3. meseca i da rehabilitacija slušne funkcije mora početi najkasnije do 6.meseca života. Tako se postiže da dete u potpunosti razvije jezičke i govorne sposobnosti, a samim tim i ostvari sve svoje potencijale.  Rehabilitaciju sluha sprovodi audiološki tim, a po potrebi se uključuju i drugi stručnjaci. Ako dete ima teško obostrano oštećenje, slušni aparat nekada nije dovoljan i problem se uspešno rešava ugradnjom kohlearnog implanta.