Kako da pripremite dete za vakcinaciju
Primanje vakcine može da bude bolno za vaše dete. Zato je važno da se i vi i dete pripremite za ovaj događaj. U prvoj godini vakcinacija je učestala, a vaša beba je mala da bi razumela zašto je to za nju važno, šta je očekuje i kako da se ponaša. Ova objašnjenja su veoma korisna kasnije. Ono što i beba od mesec dana može da razume kada je pripremate za vakcinaciju jeste vaša emocionalna pripremljenost - vaša smirenost, sigurnost i osećaj zaštite koji možete da joj pružite. Kako da to izvedete?
Važno je da pripremu u prvim mesecima preuzme roditelj koji prema vakcinaciji ima pozitivan stav i koji nema strah od igle/injekcije ili može efikasno da ga kontroliše. Vaša stalna komunikacija sa bebom dok prima vakcinu, poruke nežnosti i ljubavi, maženje i šaputanje pružiće joj osećanje da može da se oseća sigurnom. Vaš stav obojiće i ponašanje medicinskog osoblja koje ove stvari radi rutinski i iskustveno tako da cela procedura traje što kraće. U dogovoru sa osobljem i vi ćete naći način koji je za vas i vašu bebu najkraći i najbezbolniji. Ova prva iskustva obojiće sva naredna iskustva sa vakcinacijom, zato se potrudite da prva iskustva prođu sa što manje emotivnih posledica.
Već krajem prve godine i naravno kasnije, sa bebom i malim detetom možete da razgovarate i da se pripremite za vakcinu pre odlaska kod lekara. Za neku decu, kao što su deca koja se teže adaptiraju ili teže podnose frustracije, ova pred-priprema je izuzetno važna jer umanjuje doživljaj stresa, pa samim tim i emotivne posledice. Ono što mnogi roditelji već primenjuju su imitativne i igre uloga koje jednim imenom možemo zvati „igre lekara“. U ovim igrama deci naročito interesantno davanje „boce“ mami i tati i drugim ukućanima. Oni se raduju kada demonstriraju moć, a za vas je to prilika da pokažete detetu i ohrabrite ga da podnese bol bez preteranih reakcija.
Važno je da ne skrivate istinu od deteta tokom pripreme za svaku vrstu injekcije. Ponudite detetu konkretne strategije za nošenje sa bolom i dogovarajte se oko toga kako vi možete da doprinesete. Na primer možete da kažete: „da, zaboleće te, ali mi ćemo duvati (ili mi ćemo brojati) i to će nam pomoći da brže prođe bol“...ili „držaćemo se za ruku, stegni me što jače možeš dok boli“, to će detetu pomoći da izdrži bol. Šta god da smislite, a da zajedno učestvujete u tome, dobra je strategija! Detetu je, kao i svima nama najčešće dovoljna samo empatija (saosećanje) za ono kroz šta prolazi.
Ne savetujemo da ove prilike koristite za usvajanje uloge „matcho muškarca“, da provocirate dečaku osećanje stida ako plače ili se boji injekcije itd. Takođe ne savetujemo da u ovoj prilici podržavate usvajanje uloge „slabašne devojčice“, koja „može“ da plače samo zato što je devojčica. Možete na taj način detetu da uskratite empatiju i razumevanje, čime ćete samo da pojačate reakcije straha, otpor i stres i njihove posledice. Ove naizgled banalne greške mogu kod deteta da razviju strah od lekara uopšte, što može trajno da oteža brigu o zdravlju vašeg deteta.
