Optimalna ishrana od rođenja do 6. meseca

Mamino mleko predstavlja  kompleksnu  hranljivu tečnost koja sadrži masti, belančevine, šećere, vitamine, minerale, antitela, enzime, vodu i brojne druge sastojke upravo u onom odnosu i količini koja je potrebna da bebi obezbedi optimalan rast i razvoj. Majčino mleko priprema organizam za dugoročnu zaštitu zdravlja i prilagođavanje na životnu sredinu; koristi od dojenja počinju u najranijem uzrastu I traju tokom celog života.

Vaše mleko je uvek dostupno, higijenski ispravno, odgovarajuće temperature, besplatno. Posebno je prilagođeno potrebama Vašeg deteta i menja se iz dana u dan, iz meseca u mesec, od podoja do podoja, kako bi zadovoljilo detetove potrebe. Novac koji bi morali da izdvojite svakog meseca za mlečnu formulu je prilično opterećenje za kućni budžet i možete ga upotrebiti na mnogo bolji i korisniji način.

Dojenjem obezbeđujete svojoj bebi sve nutritivne sastojke koji su joj potrebni, pomažete  da se zaštiti od bolesti,  podržavate razvoj  imuniteta i smanjujete rizik za nastanak infekcija. Podstičete bebin psihomotorni razvoj. Skraćujete svoj postporođajni oporavak i smanjujete rizik od nekih bolesti kasnije tokom života.

Dojenje je daleko više nego jednostavno unošenje hrane.Tokom dojenja uspostavlja se čvrsta veza između majke i bebe i zadovoljava se bebina potreba za ljubavlju, toplotom i sigurnošću na jedinstven način.

Rizici nepotrebne dohrane

Bebama je u početku potrebna vrlo mala količina mleka; kako potrebe za količinom mleka rastu, čestim sisanjem beba sebi obezbedi količinu mleka koja joj je potrebna.

Nepotrebna dohrana može da prouzrokuje da dete više ne želi da sisa zbog osećaja punoće želuca. Nadolaženje  mleka će se smanjiti, ili će vam pak grudi postati prepunjene I tvrde. Ako se dohrana koristi da bi se dete umirivalo, to može da naruši Vaše samopouzdanje da ćete uspešno dojiti svoju bebu.

Kako da znam da moja beba dobija dovoljno mleka?

Beba sigurno dobija dovoljnu količinu mleka ako:

• sisa najmanje 8-12 puta tokom dana;
• sisa ritmično uz kratke pauze, mogu se videti pokreti brade, čuti gutanje;
• pokvasi pelene 6 ili više puta za 24 sata bledim, razređenim urinom;
• ima obično 3-6 stolica za 24 sata;
• dobija u težini, u proseku 150-240 gr nedeljno tokom prva 4 meseca;
• između podoja je aktivna, živahna.

Napredovanje u težini

U prvim danima nakon rođenja normalno je da novorođenče gubi u težini, prosečno 7% svoje težine na rođenju.  Kada se laktacija uspostavi i dojenje dobro „krene“ dete počinje da napreduje u težini, prosečno 25 do 30gr dnevno. Povratak na težinu na rođenju očekuje se između 10. i 15.dana života.

Norma za napredovanje je minimalno 600gr mesečno. Naravno, neka deca napreduju i mnogo više; ako beba samo sisa, ne treba se bojati prekomernog dobijanja u težini.

Prirodna ishrana bolesnog deteta

Sva novorođena deca mogu da se hrane majčinim mlekom. Izuzetak su veoma retki urođeni poremećeji metabolizma. Prevremeno rođena deca, deca na mehaničkoj ventilaciji ili sa pogoršanjem bolesti ne mogu da sisaju. Deca sa rascepom nepca, drugim anomalijama, kao što su srčane mane, neurološkim ili genetskim poremećajima, kao što je Daunov sindrom, mogu imati teškoće sa sisanjem. U ovim situacijama dete se može hraniti majčinim mlekom, na način koji najviše odgovara njegovom stanju, dok ne bude u mogućnosti da sisa.

Što je dojenje duže to bolje! Najbolje je kada se počne od prvog dana i kada je dete isključivo na majčinom mleku; pozitivni efekti  ispoljavaju se nakon tri meseca isključivog dojenja i povećavaju se sa dužim dojenjem.