Samohrani roditelji i podsticajno roditeljstvo

Roditeljstvo može da bude podsticajno kada roditelji:

• imaju dovoljno samopouzdanja u vezi sa svojom ulogom i roditeljstvom 
• brinu o tome i trude se da budu dobri roditelji
• shvate da niko nije savršen
• imaju podršku porodice i prijatelja.

Deca mogu biti uplašena jakim emocijama koje idu uz odvajanje. Ako se kao samohrani roditelj suočavate sa odvajanjem od partnera, važno je da kažete svom detetu da ga oboje volite i da razdvajanje nije detetova krivica.

Gradite pozitivne odnose sa decom

Pozitivni porodični odnosi pomažu deci da se osećaju sigurno i voljeno.Takođe pomažu da se i vi kao roditelj osećate dobro.

Evo nekoliko načina na koje možete negovati svoj odnos sa decom:

• Iskoristite svakodnevne trenutke na najbolji način. Kvalitetno vreme sa vašim detetom/decom može da se desi bilo kada i bilo gde. Razgovarajte za večerom umesto da gledate TV. Igrajte rečima dok putujete do vrtića/škole, pevajte i pričajte smešne priče pred spavanje.
• Pokažite deci svoju zainteresovost za njih. Razgovarajte o njihovim omiljenim stvarima i igrama, od sporta preko muzike do knjiga do toga kako stvari funkcionišu. Neka vam dete pokaže kako da se igrate omiljene igre.
• Pokažite deci da je sva vaša pažnja usmerena ka njima (tzv pozitivna pažnja). Osmehujte se, smejte i grlite dete što češće možete. Pokažite deci da ste srećni što ih vidite - svakog jutra kada se probudite, kada se sretnete posle posla, kada odete po njih u vrtić.
• obezbedite vreme jedan-na-jedan sa detetom. Ako imate više od jednog deteta, pokušajte da provedete malo vremena nasamo sa svakim detetom. To može biti knjiga pre spavanja sa mlađom decom ili mirna igra sa starijim detetom kada mlađe dete ode na spavanje.
• Pohvalite svoje dete. Na primer: „Zaista sam ponosna na to kako smo razgovarali o tome kako se osećate“.

Podstičite poželjna ponašanja 

Jasna pravila i granice daju deci osećaj sigurnosti. Ipak, samohranim roditeljima je možda teže da uspostave sa decom pravila i granice, posebno kada je umoran i pod stresom ili kada se dete ponaša izazovno. Neretko se samohrani roditelji, odmah nakon razvoda, suočavaju sa izazovnim ponašanjem deteta/dece. Ovo je prilično tipično. Na primer, neka deca ispoljavaju ponašanja koja su već uzrastom prevazišla, kao što su mokrenje u krevet, bebeći govor (tepanje), nesredovno spavanje, pad apetita ili napadi besa. Dete/deca takođe mogu da pokvare opšte raspoloženje, da se češće svađaju.

Slede neke ideje za podsticanje dobrog i rešavanje izazovnog ponašanja. A ako se izazovno ponašanje ne reši samo od sebe za nekoliko nedelja, porazgovarajte sa izabranim pedijatrom.

Prihvatite detetova osećanja
Ohrabrite svoje dete da izrazi ljutnju ili frustriranost i pokažite mu da ste spremni da ih saslušate. Možeteda prihvatite kako se dete oseća a da u isto vreme ne prihvatite detetovo neprikladno ponašanje. Na primer, „Vidim da si stvarno ljut/ljuta – ali to što vičeš na mene nije u redu. Hajde da zajedno nekoliko puta duboko udahnemo, a zatim da razgovaramo o tome šta se dešava.

Uspostavite jasna pravila
Redovno podsećajte dete/decu na vaša porodična pravila. Ako ste razdvojeni, u redu je da se vaša porodična pravila razlikuju od pravila vašeg bivšeg partnera.

Dogovaranje o pravilima na porodičnom sastanku može biti dobar prvi korak. Pruža svima priliku da učestvuju, što povećava verovatnoću da će deca poštovati pravila.

Pokušajte da budete dosledni
Deca se bolje ponašaju kada se pravila dosledno poštuju. Držite se pravila koliko god je to moguće i podsetite se da reagujete smireno, čak i kada vaše dete/deca odbijaju da ih poštuju. Ako niste uvek dosledni - to je u redu. Radite na tome da sledeći put ne popustite. Ako ste se nedavno razveli, učvrstite pravila koja su važila i pre razvoda.

Izaberite svoje "bitke"
Suočavanje sa problemima discipline može da bude iscrpljujuće kada ste samohrani roditelj. Nekada pomaže da sami odaberete na čemu ćete da insistirate. Na primer, možda će da vas ljuti ako vaš predškolac crta po licu svoje sestre markerima. Ali, ako marker može da se opere vodom, da li je to zaista toliko važno? Ako pustite male stvari da se dese, imaćete više energije da smireno reagujete kada se bavite važnim pitanjima kao što su bezbednost ili dobrobit dece.

Uspostavite ravnotežu 

Kao i svi roditelji, borite se da uspostavite ravnotežu u svom roditeljstvu. Ako smatrate da ste previše grubi – na primer, vičete na svoje dete ili zahtevate da predugo ostane u svojoj sobi – pokušajte da se ne ljutite previše na sebe. Umesto toga, ponovo se povežite sa svojim detetom porazgovarajte o tome gde greši u ponašanju, a zatim razmislite kako biste sledeći put mogli bolje da se suočite sa situacijom.

Takođe je lako biti previše popustljiv prema svome detetu, posebno ako vam popuštanje pruža malo mira. Ako je vaša porodica doživela razdvajanje ili bilo koju drugu veću porodičnu promenu, možda ćete izgubiti volju da disciplinujete svoje dete, misleći da je već dovoljno toga doživelo. Ipak, suočavanje sa problemima ponašanja onda kada se dešavaju, umanjiće moguće buduće probleme u  ponašanju deteta/dece.

Kao samohrani roditelj, vaš pozitivan stav, snaga i odlučnost mogu da budu dobar primer vašem detetu do kraja života. Pokažite svom detetu da možete da idete dalje, čak i kada su stvari teške. Ali nijedan roditelj nije savršen, zato nemojte biti previše strogi prema sebi kada nešto krene naopako.

Bavite se svojim osećanjima i problemima mimo dece

Vaše dete će sigurno videti da se osećate tužno, ljuto ili uznemireno u trenucima stresa. To je normalno za sve roditelje u svim porodicama. Važno je da deci stavite do znanja da ih volite i da vaša negativna osećanja nisu vezana za njih. Takođe može pomoći da ih uverite da će stvari biti bolje, a vi ćete biti tu za njih.

Ako smatrate da je vaše dete dovoljno zrelo da razume, iskreno podelite sa detetom o tome šta vas muči, a da ne ulazite u detalje: „Danas sam imala loš dan na poslu. Loše sam raspoložena". Izražavanjem svojih osećanja pomažete deci da nauče da izraze svoja.

Opšti savet je da pokušate da probleme odraslih držite podalje od svoje dece. Neki problemi odraslih – kao što su finansijske brige, neverstvo ili sukob sa bivšim partnerom – mogu učiniti da se deca osećaju veoma uznemireno. Koristite sopstvene mreže podrške koje imate među odraslima i razgovarajte o problemima sa drugim odraslim osobama.