Samoregulacija

Šta je samoregulacija?

Samoregulacija je sposobnost regulisanja sopstvenog ponašanja i reakcija koje se javljaju kao odgovor na dogadjanja u okolini i u odnosu na sopstvena osećanja.

Uključuje sledeće sposobnosti:

• Regulisanje reakcija na osećanja frustriranosti ili  snažnih uzbuđenja
• Smirivanje nakon jakih emocionalnih uzbuđenja (pozitivnih i negativnih)
• Usmeravanje pažnje na zadatak
• Preusmeravanje pažnje na novi zadatak
• Kontrolisanje impulsa
• Učenje ponašanja koja pomažu saradnju sa drugima

Zašto je samoregulacija važna:

Kako dete odrasta, samoregulacija će mu pomoći:

• Da uči u školi – zato što samoregulacija omogućava detetu da bude u stanju da sedi i sluša u učionici
• Da se ponaša na socijalno prihvatljive načine – zato što samoregulacija omogućava detetu da kontroliše impulse
• Da ostvaruje prijateljstva – zato što samoregulacija omogućava detetu da sarađuje sa drugima, da deli igračke, ostvaruje zajedničku igru i izražava osećanja na prikladne načine
• Da bude nezavisnije-  zato što samoregulacija omogućava detetu da samostalnije donosi odluke i odabira odgovarajuća ponašanja. Takodje, da je potreban manji nivo podrške pri usvajanju odgovarajućih ponašanja u novim situacijama.
• Da se nosi sa stresom – zato što samoregulacija pomaže detetu da nauči da može da se nosi sa jakim osećanjima i daje sposobnost samostalnijeg smirivanja nakon snažnih osećanja (npr. ljutnje)

Kako i kada se samoregulacija razvija

• Deca razvijaju samoregulaciju kroz sazrevanje i učenje, kroz tople i responzivne odnose sa bliskim osobama. Značajnu ulogu ima učenje putem posmatranja bliskih odraslih osoba.
• Samoregulacija počinje vrlo rano, ali se najviše razvija nakon druge i tokom predškolskih godina, nastavljajući svoj razvoj sve do odraslog doba.
• Npr. bebe mogu da sišu prstiće u cilju smirivanja, kao i da okreću pogled u stranu ukoliko im je potreban predah od naše pažnje i kontakta, kao i kada su umorna.
• Mala deca su u stanju da odlože potrebe i sačekaju neko kraće vreme -npr. kada su gladni ili žele neku igračku. Sa druge strane, i dalje se dešava da ne mogu da odole i otmu igračku koju jako žele, iz ruku drugog deteta. Izlivi besa (temper tantrum) se javljaju kada mala deca imaju teškoća u regulisanju snažnih emocija.
• Deca predškolskog uzrasta uče da se igraju sa drugom decom i razumeju šta se od njih traži. Npr. dete ovog uzrasta može da šapuće dok priča, u nekom društvu, ili ukoliko je u pozorištu ili bioskopu.

Deca koja imaju snažnije emotivne reakcije imaju više teškoća samoregulacije, od dece čije su emotivne reakcije blaže.

Pomoć detetu u razvoju  samoregulacije

Najbolji način kako pomoći detetu da uči samoregulaciju je pružanje podrške kada je detetu potrebna.  Evo nekoliko načina kako možete pomoći:

• Pričajte sa detetom o osećanjima. Npr. „Da li si bacio igračku jer si se naljutio što ne radi? Šta si drugo mogao da uradiš?“
• Kada se dete bori sa jakim osećanjima podstanite ga da kaže šta oseća i koji je razlog. Često je detetu lakše ukoliko se malo sačeka dok se emotivno stanje se ne stiša.
• Pomozite detetu da pronađe adekvatnije načine iskazivanja jakih osećanja. Npr. učite dete da napravi predah ili da traži pomoć odraslih, kada se oseća preplavljeno osećanjima. Mozete reći, npr. „Hajde da se malo odmorimo“ ili „Mogu da ti pomognem ako hoćeš“.
• Uvek budite strpljivi. Maloj deci je veoma teško da se nose sa jakim osećanjima.

Evo i nekoliko strategija koje možete koristiti kako bi mogli samoregulaciji deteta:

• Napravite plan za situacije kada očekujete da vašem detetu može biti teško da se ponaša kako bi želeli. Npr. „ Idemo u prodavnicu koja ima mnogo lomljiivih predmeta. Samo ćemo razgledati, ali bez dodirivanja, molim te“. Kada ulazite u radnju podsetite dete na dogovor. Npr. „Sećaš se – samo gledamo, u redu?“.
• Pohvalite dete  kada uspeva da se savladava i reguliše svoje ponašanje u zahtevnijim situacijama. Npr. „Znam da nije bilo lako, svaka čast kako si sačekao na svoj red“ ili „Baš mi se sviđa kako si podelio svoje igračke sa drugom“.
• Dajte detetu lične primere samoregulecije. Npr. Pokažite detetu da ste u stanju da se bez preteranog nerviranja bavite poslom koji je zahtevan. Možete reći nešto kao „uf, baš je bilo teško. Drago mi je što sam uspeo da se ne iznerviram ili pobesnim, kada mi je izgledalo da neću uspeti“.

Neophodno je da prilagodite očekivanja od deteta njegovom uzrastu i stadijumu razvoja. Tako izbegavate da od deteta tražite nešto što nije u stanju – jer još nema odgovarajuće veštine ili ne može da razume šta se od njega traži.

Problemi sa samoregulacijom

Povremeno, različite okolnosti mogu nepovoljno  uticati na sposobnost samoregulacije deteta, kao što su npr. umor, oboljenje ili promene rutina. Neka deca imaju mnogo bolju samoregulaciju u jednoj sredini, nego u drugoj, npr. u vrtiću i školi, ali im je teže u krugu porodice, ili obrnuto. Neka deca imaju teškoće samoregulacije kada se nalaze u gužvi ili bučnoj sredini, kao što su tržni centri.

• Većina ovakvih problema samoregulacije je normalno i očekivano.
• Mogućnosti samoregulacije se poboljšavaju sa uzrastom, posebno ukoliko je dete imalo i odgovarajuću podršku od strane bliskih osoba.
• Ukoliko ste zabrinuti zbog ponašanja i reagovanja deteta, može biti korisno razgovarati sa stručnjakom. To može biti pedijatar, vaspitač ili psiholog vrtića koji poznaju vaše dete.

Potražite stručnu pomoć ukoliko vaše dete:

• Ima češće i izraženije izlive besa ili problematična ponašanja, u odnosu na drugu decu njegovog uzrasta
• Ukoliko se slabije kontrolisana i problematična ponašanja pojačavaju sa uzrastom
• Ponaša se na način kojim dovodi sebe ili druge u opasnost
• Teško se disciplinuje i vaše strategije uticaja na ponašanje deteta nemaju efekta
• Ukoliko je preterano povučeno i ima teškoća interakcije sa drugima
• Ukoliko slabije komunicira i nema adekvatne socijalne veštine kao druga deca njegovog uzrasta.

Ukoliko vaše dete ispoljava problematična ponašanja i ima smetnje u razvoju, pričajte o tome sa stručnjacima koji rade sa detetom. Uz njihovu podršku, možete otkriti kako pomoći detetu u samoregulaciji i upravljanju sopstvenim ponašanjem.