Sindrom iznenadne smrti - uzroci i prevencija

Sindrom iznenadne smrti odojčeta (SIDS)

Javlja se kod dece do godinu dana starosti, uglavnom u snu. Najčešće se javlja između drugog i četvrtog meseca života, češći je kod dečaka, zimi, i kod dece koja ne doje.

Sindrom iznenadne smrti starijeg deteta

Javlja se kod deteta starijeg od godinu dana, takođe najčešće nastaje u snu, ali se javlja ređe nego kod odojčadi.

Pravi uzrok ovog stanja još uvek nije utvrđen, ali naučnici smatraju da kombinacija razvojnih karakteristika deteta, maternalnih i okolinskih faktora  dovodi do njegovog nastanka.

Najčešći faktori rizika

• položaj– spavanje na stomaku,
• spavanje na previše mekanim podlogama
• spavanje u istom krevetu sa roditeljima
• mekane igračke i jastuci u krevecu
• prevremeno rođenje ili mala težina deteta na rođenju
• nesposobnost organizma da detektuje višak ugljen dioksida u krvi
• teško razbuđivanje deteta
• pretopljavanje organizma
• izloženost duvanskom dimu u toku trudnoće i po rođenju
• neadekvatna prenatalna nega
• loši socioekonomski uslovi života
• bebe iz blizanačkih ili višestrukih trudnoća
• kratak razmak između trudnoća
• starost majki ispod 20 godina
• infekcije disajnih puteva.

Kako  smanjiti verovatnoću nastanka ovog stanja?

• Beba treba da spava na leđima (zato što je to najbezbedniji položaj - smanjuje verovatnoću nastanka SIDS za 50%).
• Beba treba da spava u sopstvenom krevecu/kolevci.
• Beba ne treba da spava u istom krevetu sa roditeljima, ali bi trebalo da spava u istoj sobi sa njima.
• U bebinom krevecu ne treba da se nalaze nikakve igračke (pogotovo plišane), jastuci ili teža posteljina (jorgani, teža ćebad i sl.)
• Izbegavati pregrevanje prostorije u kojoj beba spava i prekomerno oblačenje deteta. Temperatura prostorije treba da bude 18 – 22°C)
• Bebu ne izlagati duvanskom dimu – ne pušiti u prostoriji u kojoj dete boravi, a najbolje izbegavati pušenje u celom domu.
• Upotreba bebi alarma -za kontinuirani nadzor nad detetom i njegovim stanjem.
• Dojenje najmanje šest meseci, jer smanjuje mogućnost infekcija disajnih puteva, koje su jedan od faktora rizika za nastanak ovog stanja.
• Kod starije dece bitan je adekvatan režim ishrane i spavanja –dete ne treba da ide na spavanje neposredno posle obroka.
• Ako se dete teže budi – ovaj i slične poremećaje treba prijaviti pedijatru.

Na tržištu za sada ne postoji nijedan preparat ili sredstvo čija upotreba može sprečiti sindrom iznenadne smrti. Poznavanje osnova i tehnika prve pomoći i kardiopulmonalne reanimacije su bitni za sprečavanje smrtnih ishoda i preporuka je da roditelji savladaju ove veštine.