Strah od odvajanja (separaciona anksioznost) kod beba i dece

Šta je separaciona anksioznost ili strah od odvajanja?

Strah od odvajanja (separaciona anksioznost) je česta, uobičajena zabrinutost deteta zbog odsustva roditelja ili drugih staratelja. Javlja se sa oko 8 meseci i dostiže svoj vrhunac na uzrastu 14-18 meseci. Uglavnom nestaje, postepeno, tokom ranog detinjstva.

Strah od stranih lica je sličan strahu od odvajanja. Ispoljava se tako što se deca uznemire kada su u okruženju nepoznatih ljudi. Može da se javiu periodu od 7-10 meseci i obično se gasi nakon prvog rođendana.

Ovi oblici zabrinutorsti dece su uobičajeni deo razvoja u prvih nekoliko godina. U stvari, pokazivanje uznemirenosti u situacijikada ste odsutni govori da je vašem detetu zaista stalo do vas - kao i vama do vašeg deteta!

Kako podržati bebu i dete u procesu odvajanja

Ako se vaša beba uznemiri kada je odvojena od vas, na mnogo načina možete da joj pomognete.

U novoj sredini

• Ako svoje dete ostavljate u novom okruženju – vrtiću, kući prijatelja, kod osobe koja čuva vaše dete dok ste na poslu/dadilje – pre oddvajanja  provedite neko vreme zajedno sa detetom u toj novoj sredini.
• Na početku dozvolite svom detetu da od kuće ponese nešto što voli, kao što je plišani meda, jastuk ili ćebe.
• Recite vrtiću, dadilji, prijateljima šta mogu da urade da bi pomogli vašem detetu ako se uznemiri zbog odvajanja.
• Nežno ohrabrite svoje dete da se odvoji od vas. Umesto da izbegavate situacije odvajanja, treba sa detetom te situacije ponavljati tako da vreme odvajanja (u početku krato – pola sata) postepeno produžavate. Svakako predočite detetu pozitivnu stranu tog iskustva: “Tata/mama se uvek vraća kod tebe!”

Kada ostavljate dete da ga neko drugi pričuva

Prirodne su i sasvnim uobičajene situacije kada imate potrebu da ostavite svoje dete nekoj osobi na čuvanje dok ste vi odsutni. To mogu biti članovi familije, prijatelji, bebi-siterka itd. Ne izbegavajte te situacije, jer su one dobra prilika da se vaše dete navikne na vaša povremena odsustva pored njega i redovne povratke nakon nekog vremena. Kako bi vaše dete što lakše prihvatilo odvajanje:

• Recite svom detetu kada odlazite i kada ćete se vratiti. Iskradanje bez pozdrava može pogoršati stvari.
• Navedete konkretan razlog odsustva, tako da dete može da razume (“Mama/tata ide u prodavnicu”  ili na posao, kod lekara i sl.)
• Pre nego što odete budite sigurni da vaše dete ostavljate u nekoj prijatnoj, za dete interesantnoj aktivnosti.
• Pozdravite se nakratko – nemojte razvlačiti pozdravljanje.
• Neka vam lice bude opušteno i srećno kada odlazite.

Kako da podržati ovaj proces odvajanja kod kuće

• Bez obzira koliko se osećate frustrirano, izbegavajte da kritikujete poteškoće svog deteta sa odvajanjem. Izbegavajte da sudite o detetu kaon a primer: „Ona je mamina maza“ ili „Ma hajde, ne budi beba“.
• Čitajte knjige ili smišljajte priče sa detetom o strahu od odvajanja – na primer, „Bio jednom jedan mali zečić koji nije želeo da napusti svoju mamu. Plašio se što bi moglo da mu se desi izvan njihove jazbine…’ To može da pomogne jer će da oseti da nije jedino ko se plaši da se odvoji od roditelja.

Kada je neophodna stručna pomoć

Vi najbolje poznajete svoje dete. Možete da procenite da li je neko ponašanje (u ovom slučaju strah od odvajanja) veoma intenzivno ili zabrinjavajuće, jer pratite razvoj svog deteta i možda imate iskustva sa vašom starijom decom. Ukoliko ste zabrinuti zbog intenziteta detetove anksioznosti prilikom odvajanja od vas, razmislite da potražite stručnu pomoć od vaspitača u vrtiću, pedijatra, a možete da posetite i razvojno savetovalište vašeg doma zdravlja i/ili druge stručnjake i zdravstvene ustanove.