Zanemarivanje dece

Određene situacije bi trebalo da se ponove više puta, kako bi se potvrdila sumnja na zanemarivanje. Zanemarivanje se deli na fizičko, emocionalno, medicinsko i edukativno.

Znakovi koji mogu da ukazuju na neku vrstu zanemarivanja:

• Dete je konstatno prljavo i širi se neprijatan miris oko njega.
• Dete je stalno obučeno u odeću ili cipele koje su neprikladni (vremenskim prilikama ili prema veličini).
• Često prisustvo stanja koja ukazuju na zanemarivanje lične higijene deteta (npr. šuga ili vaške).
• Prisustvo kvarnih zuba, gojaznost,neuhranjenost, pothranjenost.
• Dete ne napreduje u rastu i razvoju jer je uskraćeno za adekvatnu ishranu.
• Roditelji ili staratelji imaju pristup, ali ne vode dete na kontrolne preglede kod pedijatra.
• Roditelji ili staratelji odbijaju relevantne programe promocije zdravlja dece koji uključuju imunizaciju, praćenje razvoja i sl.
• Neobezbeđivanje adekvatnog nadzora u odnosu na uzrast i karakteristike deteta.
• O detetu se brine osoba koja za to nije sposobna (iz zadravstvenih, materijalnih ili drugih razloga).
• Ugrizi životinja kod deteta koji mogu ukazivati da dete nije paženo dok je u kontaktu s životinjom.
• Povrede koje su nastale kao posledica neadekvatnog nadzora (opekotine, unošenje štetne suspstance).
• Roditelj ili staratelj ne traži medicinski savet‚ a dete ima znakove bolesti ili trpi bol.
• Sredina u kojoj se dete podiže je slabih higijenskih standarda koji ugrožavaju zdravlje deteta (vlaga, gljivice po zidovima, hladnoća u stanu/kući, nema struje, vode, postoji opasnost od požara).
• Životno okruženje je neadekvatno za razvojni nivo deteta.
• Izostanak pomoći i podrške tokom školovanja.
• Neopravdano izostajanje sa školske nastave.
• Nedovoljno pružanje brige, pažnje i ljubavi.
• Izjave deteta da se oseća usamljeno, napušteno, nevoljeno.