Alergije na hranu kod dece

Kao simptomi blage ili umerene alergijske reakcije na hranu mogu se javiti osip po koži, otoci, peckanje / bockanje u ustima, bol u trbuhu, povraćanje i proliv. Simptomi ozbiljne alergijske reakcije na hranu (anafilakse) mogu biti stezanje u grlu, otežano disanje i gubitak svesti. Potrebno je da lekar pregleda dete ukoliko sumnjate na alergiju na hranu. Deca moraju da izbegavaju hranu na koju su alergična. Ako su u riziku od razvoja anafilakse, možda će morati da nose sa sobom auto - injektor adrenalina.

O alergijama na hranu

Kada je osoba alergična na hranu, njen imunološki sistem reaguje na određene alergene iz hrane kada hrana dospe u organizam. Imunski sistem reaguje oslobađanjem supstance koja se zove histamin, ali i nekih drugih hemijskih supstanci koje dospevaju u tkiva. Delovanje ovih supstanci dovodi do nastanka simptoma alergijske reakcije. Čak i male količine hrane na koju je osoba alergična mogu izazvati alergijsku reakciju. Neke reakcije mogu se javiti odmah, a druge nekoliko sati kasnije. Alergijske reakcije na hranu su česte ali, na svu sreću, većina reakcija nije teška i smrtni slučajevi su retki.

Alergije na hranu kod kojih dolazi do trenutne reakcije – simptomi

Simptomi alergije na hranu pojavljuju se odmah, u roku od nekoliko minuta. Ponekad se simptomi mogu pojaviti 1 – 2 sata nakon što je dete pojelo hranu.

Blagi do umereni simptomi alergija na hranu kod kojih dolazi do trenutne reakcije

Najčešći blagi simptomi su:

  • otečene usne, lice ili oči;
  • reakcije na koži kao što su crvenilo, koprivnjača ili ekcem;
  • peckanje ili svrab u ustima;
  • povraćanje, bol u stomaku ili proliv;
  • začepljenost nosa.

Teška alergijska reakcija

Teška alergijska reakcija naziva se anafilaksa i takođe može biti trenutna reakcija. Simptomi anafilakse uključuju:

  • teškoće s disanjem;
  • oticanje jezika ili stezanje u grlu;
  • „škripanje u plućima“ ili uporan kašalj;
  • poteškoće u govoru ili promuklost glasa;
  • pad krvnog pritiska
  • dužu vrtoglavicu ili nesvesticu;
  • bledilo i klonulost (kod male dece).

Anafilaksa je alergijska reakcija opasna po život i nalaže hitnu medicinsku pomoć (službu hitne medicinske pomoći možete pozvati na broj 194). Ako Vaše dete ispolji neke od simptoma anafilaktičke reakcije, prvo ga položite ravno ili ostavite da sedi. Ne dozvolite mu da stoji ili hoda okolo. Kod dece koja imaju utvrđene alergije na hranu pedijatar može propisati auto - injektor adrenalina, koji dete uvek treba da nosi sa sobom.

Koja hrana najčešće izaziva alergiju?

Najčešći alergeni su:

  • kravlje mleko;
  • kokošja jaja;
  • soja;
  • kikiriki;
  • orašasti plodovi poput indijskog oraha, pistaća, oraha, pekan oraha ili lešnika;
  • susam;
  • pšenica;
  • riba;
  • školjke.

Dijagnostikovanje alergija na hranu kod dece

Vaš lekar Vas može uputiti specijalisti za alergije ili imunologiju na dodatne kontrole i testove.

Lečenje alergija na hranu kod dece

Još uvek ne postoji lek za alergije na hranu, ali ih mnoga deca vremenom prerastu. Osim toga, možete preduzeti neke korake kako biste sebi i Vašem detetu olakšali život s alergijama na hranu.

Izbegavajte određenu hranu

Možete uraditi dve važne stvari kako biste pomogli svom detetu da izbegava određenu hranu:

  • Pročitajte sve etikete na pakovanju hrane. Imajte na umu da neke alergene namirnice imaju različite nazive.
  • Budite oprezni kada jedete van kuće. Pitajte koje sastojke sadrži svako jelo.

Najbolje je da izbegavate hranu koja se služi na švedskim stolovima i grejačima hrane jer postoji velika šansa da se servirana hrana meša tokom serviranja.

Napravite plan akcije u slučaju potrebe

Ako je Vaše dete izloženo riziku od anafilakse, može mu biti prepisan auto-injektor adrenalina . Ovi auto-injektori olakšavaju samoubrizgavanje adrenalina. Vaš pedijatar će Vas i Vaše dete (ako je dovoljno staro) naučiti kako i kada treba da ga koristite. Bitno je da znate kako se auto-injektor pravilno koristi i da budete sigurni prilikom njegove primene. Važno je da najbitniji ljudi iz Vašeg okruženja – svi članovi uže i šire porodice, oni koji su uključeni u brigu o detetu, dadilja, vaspitačica i nastavno osoblje u školi Vašeg deteta – znaju kako i kada koristiti auto-injektor za adrenalin ako je propisan.

Razmislite o nošenju medicinske narukvice

Vaše dete može nositi medicinsku narukvicu na kojoj su navedene alergije i stanja koje dete eventualno ima i koja ljudima stavlja do znanja da dete ima alergiju.

Koliko dugo traju alergije na hranu?

Većina dece preraste alergije na hranu u periodu od 5. do 10. godine života, naročito deca koja su alergična na mleko, jaja, soju ili pšenicu. S druge strane, verovatnije je da će alergije na kikiriki, orašaste plodove, ribu i školjke trajati celog života.

Kako možete da smanjite rizik od alergija na hranu kod deteta?

Dojenje

Majčino mleko je najbolja hrana za dete, pa se preporučuje da bebu isključivo dojite dok ne bude spremna da počne da jede čvrstu hranu oko šestog meseca života. Najbolje je da nastavite s dojenjem dok beba ne napuni najmanje 12 meseci.