Kako slušati i razgovarati s predškolcem?

Razgovor s predškolcima: šta da očekujete?

U periodu od treće do pete godine, čućete od svog deteta mnoge priče i dobićete brojna pitanja. To je zato što Vaš predškolac/predškolka:

• ima potrebu da vežba korišćenje novih reči, glasova, jezičkih veština;
• fasciniran/a je svetom i okruženjem;
• uči putem razgovora s ljudima koji znaju više od njega/nje.

Kako da slušate svog predškolca/predškolku?

Kad detetu pokažete da ga slušate, time šaljete poruku da Vam je ono što on ili ona misli i govori važno.

Evo kako da slušate svoje dete – i da mu pokažete da ga slušate:

• Zastanite s poslom i posvetite punu pažnju detetu kada vam se obrati, činite to kad god možete.
• Izbegnite pogled „s visine“ – spustite se fizički u ravan svog deteta i uspostavite kontakt očima.
• Obratite pažnju na govor tela Vašeg deteta i prilagodite mu se, jer Vam može reći puno toga. Na primer, kada trese od ljutnje ili oduševljeno skače gore-dole.
• Ponovite ukratko ono što Vam je dete reklo i proverite da li ste ga dobro razumeli.
• Dok dete govori, koristite povremeno upadice i izraze kojima pokazujete da ste zainteresovani, na primer: „Stvarno?“, „Nastavi“, „I šta se onda dogodilo?“
• Klimajte glavom, smešite se i pokažite emocije kad Vam dete nešto priča.
• Pokušajte da ga uvek saslušate do kraja, budite strpljivi dok ne završi priču.

Predškolci vole da govore, vole da pričaju priče. Ako u datom trenutku niste u prilici da saslušate svoje dete, recite mu to. Na primer: „Evo, stižemo u vrtić. Možeš li ubrzo da završiš ili je bolje da mi ostatak ispričaš kasnije?“ Ne zaboravite da ga kasnije podsetite na dogovor i omogućite mu da nastavi sa svojom pričom.

Kako da razgovarate sa svojim detetom?

Vaše dete sad već razume i koristi mnogo reči, ali još uvek se dogadja da ponekad ne razume šta mu govorite. Evo nekoliko ideja kako da budete jasniji u komunikaciji, tako da Vas dete razume:

• Pokušajte da precizno kažete ono što mislite. Vaše dete možda neće razumeti šale, preterivanje ili ironiju, pa možete na taj način nenamerno povrediti njegova osećanja. Na primer kada se nasmejete nečemu što je reklo, dete može pomisliti da se smejete njemu/njoj, pa se oseti povredjenim.
• Neka Vaš govor tela i izrazi lica odgovaraju onome što govorite. Na primer, nasmešite se i uspostavite kontakt očima kad svom detetu kažete da ga volite.
• Ako Vaše dete ne razume šta govorite, saopštite istu stvar na nekoliko različitih načina. Na primer, možete reći „Okači torbu na čiviluk“ i „Podigni svoju torbu i okači je na čiviluk“.
• Pomozite svom detetu da nauči zašto nešto treba ili ne treba raditi tako što ćete mu objašnjavati svoje stavove. Na primer: „Bicikl ne vozimo po kolovozu jer bi nas mogao udariti auto.“
• Naučite dete da poštuje sagovornika tako što će čekati svoj red dok razgovarate jedno s drugim. Smenjivanjem tokom razgovora Vaše dete usvaja i veštinu slušanja. „Ana, sad je moj red da pričam. Sačekaj, vrlo brzo će biti tvoj red!“
• Upućujte svom detetu konkretne pohvale i ohrabrenja za svaku dobru komunikaciju. Na primer, recite mu: „Hvala što si završio priču pre nego što je došlo vreme za ručak.“

Odgovaranje na pitanja deteta

Kad ozbiljno shvatite ono što Vas dete pita i odvojite vreme da mu date pravi odgovor, time ga ohrabrujete da nastavi da postavlja pitanja. To Vašem detetu pomaže da uči o svetu oko sebe i o sebi. Nekada ćete imati odgovor, a nekada ne. Na primer: „Hmmm, ni ja ne znam odgovor na to. To je baš zanimljivo pitanje. Hajde da pitamo tvoju baku kad sledeći put budemo razgovarali s njom.“