Poteškoće u učenju: prepoznavanje i podrška

Šta su poteškoće u učenju?

O teškoćama u učenju se govori kada je u funkcionisanju deteta prisutna stalna poteškoća u savladavanju veština i obavljanju zadataka u okviru jedne ili više oblasti učenja, kao što je čitanje, pisanje, početne matematičke operacije. Dete koje ispoljava teškoće u učenju verovatno ima snižen nivo sposobnosti u toj/tim oblastima, uzimajući u obzir i detetove obrazovne mogućnosti, uzrast i funkcionalsnost u različitim oblastima života. Neophodno je da eventualne teškoće u učenju procene i dijagnostikuju odgovarajući stručnjaci.

Uzroci poteškoća u učenju

Uzrok pojave teškoća u učenju je još uvek nepoznanica. Ono što se svakako zna jeste da delovi mozga deteta koje ima poteškoće u učenju, ne mogu adekvatno da obrade informacije – to su tzv. „neurološki zasnovane teškoće u obrađivanju informacija“. Najčešće „teškoće u obradi informacija“ uključuju poteškoće u prepoznavanju glasova u rečima ili probleme sa pamćenjem nepovezanih informacija, poput liste brojeva ili slova ili drugih simbola. Poteškoće u učenju su povezane sa određenim genima i mogu se naslediti. Ukoliko je neko od vaših članova porodice imao problem sa čitanjem ili pisanjem ili mu je dijagnostikovana smetnja u učenju, postoji šansa da će deca sledeće generacije imati sličan problem.

Znaci koji ukazuju na poteškoće u učenju

Ukoliko sumnjate da vaše dete ima poteškoće u učenju, proverite sumnje kroz sledeće uobičajene znake:

• ne voli čitanje i/ili čitanje smatra teškim
• ima mnogo problema sa pisanjem uobičajenih reči
• teško uočava glasove i slogove u rečima
• zapisuje sporo i teško svoje ideje
• rukopis deteta je veoma neuredan
• dete ne pokazuje samopouzdanje pri pomenutim aktivnostima.

Ukoliko već na predškolskom uzrastu primetite jedan ili više ovih znakova, to i dalje ne znači da vaše dete definitivno ima ili da će imati teškoće u učenju sa polaskom u školu. Ipak, ukoliko ste zabrinuti, porazgovarajte sa vaspitačima, sa izabranim pedijatrom ili stručnjacima razvojnog savetovališta vašeg ili okružnog doma zdravlja.

Koraci koje treba preduzeti

Razgovor sa vaspitačem: pitajte da li vaše dete napreduje prema očekivanjima u domenu početne pismenosti. Razgovarajte o utiscima vaspitača u pogledu detetovog samopoštovanju i angažovanja u aktvnostima. Ovo može pomoći da prepoznate izvesne nepoželjne obrasce u ovim funkcijama.

Zatražite procenu stručnjaka: ako ste i dalje zabrinuti, zatražite formalnu procenu u vrtiću ili nekoj specijalizovanoj službi/ustanovi (vašeg doma zdravlja ili okružnog zdravstvenog centra). U taj proces može biti uključen logoped, defektolog, psiholog. Oni će vam pomoći da proverite sve moguće sumnje, a veoma je važno da pedijatar proveri vid i sluh deteta kako biste isključili smetnje ovih čula kao uzrok poteškoća u učenju.

Objasnite vašem detetu šta znače poteškoće u učenju: deca koja imaju teškoće u učenju ne mogu, na primer, da prepoznaju slova i sklapaju ih u reči (da eventualno čitaju) kao većina vršnjaka. To može dovesti do toga da o sebi misle loše. Objasnite svom detetu da ako ima problem sa učenjem da to zapravo znači da njegov mozak malo drugačije razmišlja od drugih, ali da to nije razlog da se oseća manje pametno ili manje vrednim od ostale dece.  Psiholog, pedagog, logoped, defektolog mogu vam dati savet kako da objasnite teškoću svom detetu na način na koji ono može da razume. Usmerite pažnju deteta na pozitivne stvari, koje može da uradi, pomenite da je mnogo uspešnih ljudi imalo poteškoće u učenju.

Pomozite vašem detetu da izgradi rezilijentnost (sposobnost oporavka) i samopoštovanje: dešava se da deca sa teškoćama u učenju razviju nisko samopoštovanje. Takođe, kod njih je povećan rizik od napuštanja škole ako se teškoća ne otkrije na vreme i ako dete ne dobije adekvatnu podršku. To znači da je veoma važno rano prepoznati da dete ima teškoće u učenju i pomoći mu da izgradi rezilijentnost, ili sposobnost da se oporavi nakon problema i/ili neuspeha. To je važna životna veština za svakoga. U nastavku teksta su neki predlozi kako da pomognete detetu da bude rezilijentno i pozitivno u pogledu svojih sposobnosti.

Budite uzor: budite pozitivni i puni samopouzdanja. Na primer, ako ste napravili tortu koja nije dobrog ukusa, recite: „Nije važno. Sledeći put ću probati drugi recept." Ili ukoliko dobijete negativne komentare na poslu, recite: „To je teško čuti, ali mogu nešto da naučim iz toga“.

Pohvala i ohrabrenje

• Uvek pohvalite dete za dobre pokušaje.
• Proslavite dostignuća, ističite sve u čemu je vaše dete uspešno. To može biti sport, muzika, gluma ili ljubaznost i druželjubivost ili neke veštine, npr. ako voli da priprema hranu.
• Ohrabrite dete da primeti pozitivne stvari u svom životu i sagleda da su njegove poteškoće u učenju samo jedan mali deo onoga što ono jeste.
• Ohrabrite dete da razradi šta mu je potrebno da prevaziđe poteškoće – na primer, da li više voli govorna uputstva ili u slikama?
• Odvojite vreme da budete sa vašim detetom, da ga slušate i da se zajedno zabavite. Ovo mu šalje poruku da vam je stalo do deteta i da ga podržavate.
• Ohrabrite dete da isproba nove stvari. Shvatiće da može da uči kroz iskustvo,i sa upornošću i neodustajanjem istrajavaće i kada su situacije teške.

Odgovornosti i očekivanja

• Dajte vašem detetu priliku da preuzme porodične obaveze i da samostalno donosi odluke i izbore. Osećaj samokontrole i kontrole realnosti je moćan graditelj samopoštovanja.
• Podržite, ali nemojte previše štititi svoje dete.
• Dajte detetu priliku da isproba nove stvari poput kuvanja, šaha ili fotografisanja. To je dobar način da doživi uspeh i da se zabavlja dok uči nove veštine.

Dodatne podrška kod teškoća u učenju

Dodatna podrška može pružiti detetu šanse da bude uspešno. Najbolja vrsta podrške zavisiće od veličine problema sa učenjem. Možete razgovarati sa vaspitačima ili drugim stručnjacima.  Možda ćete morati da isprobate i nekoliko različitih strategija, pre nego što odaberete najbolju za vaše dete i porodicu. Time ćete demonstrirati vašem detetu kako da bude uporno i da ne odustaje.