Značaj mentalnog zdravlja roditelja za razvoj deteta

Fizičko i mentalno zdravstveno stanje majke i oca tokom trudnoće, pa i pre tog perioda, postavlja prve temelje za uspešno napredovanje bebe.  Često je zdravstveni sistem više usmeren na medicinske testove, npr. merenje krvnog pritiska i dobijene telesne težine trudnica i porodilja, nego na mentalno zdravlje i blagostanje majke i njenog partnera, iako oni mogu imati značajan uticaj na razvoj ploda i novorodjene bebe.  

Nauka ukazuje da stanje napetosti, uznemirenja, pojačane brige, stres i depresija podižu nivo kortizola u majčinom krvotoku i smanjuje sposobnost posteljice da filtrira sadržaje tako da kortizol lakše prolazi do bebinog mozga. To negativno utiče na arhitekturu mozga nerođenog deteta koji se u to vreme ubrzano razvija.

Pored toga, trudnica koja pati od uznemirenja, napetosti i pojačane brige, depresije ili nekog drugog mentalnog poremećaja teško ostvaruje principe zdravog života što je neophodno za dobar ishod trudnoće. Zdrave navike podrazumevaju nekonzumiranje cigareta, alkohola i drugih supstanci, redovnu i zdravu ishranu, fizičko vežbanje u skladu sa mogućnostima, redovno i dovoljno dugo spavanje i odmaranje. Najčešće se dešava da depresivna trudnica ne traži na vreme pomoć, ne preduzima lečenje ili ublažavanje svojih zdravstvenih tegoba.

Zbog svega pomenutog, ovi problemi nakon rođenja deteta mogu negativno da utiču ili ostave posledice na roditeljstvo, kao što su: 

• Razvoj odnosa sa bebom može biti ugrožen, jer je smanjena sposobnost roditelja da se raduju bebi i da uspostave emocionalnu razmenu sa bebom i među sobom; 
• Mogu se poremetiti i odnosi među partnerima i sa drugim članovima porodice;
• Sposobnost „osluškivanja“ i responzivnost roditelja (sposobnost da se adekvatno reaguje na bebine potrebe i signale) takođe može biti oslabljena. Razvoj se najbolje podstiče kroz tople, responzivne i brižne odnose roditelja sa bebom. Nedostatak responzivnosti, neadekvatan ili nepredvidiv odgovor na bebine potrebe aktivira kod odojčeta fiziološku stresnu reakciju; 
• Umanjuje se sposobnost roditelja da vide svoju bebu u pozitivnom svetlu; deprimirana majka ili otac nekada ne mogu da uoče i da razumeju ono što beba ispoljava ili radi u skladu sa uzrastom, ne prepoznaju faze razvoja i motivacije (na primer, ne mogu da razumeju zašto im jednomesečna beba ne dopušta da prespavaju noć bez prekida, čak se dešava da pomisle da beba "namerno" plače);
• Roditeljska procena šta njihovoj bebi treba (u domenu zdravlja, bezbednosti i nege) može biti nepouzdana
• Umanjena je majčina ili očeva tolerancija na okruženje, pojačava se stepen apatije, kao i nedostatak emocionalne reakcije na dete;

Rast, razvoj i ponašanje bebe i malog deteta usko  su povezani sa ponašanjem osoba koje neguju dete. Majčina i očeva depresija i anksioznost povezani su sa problemima u razvoju deteta. Deca majki koje pate od posleporodjajnih mentalnih smetnji češće imaju probleme u oblasti socioemocionalnog i kognitivnog funkcionisanja, planiranja, organizacije i kontrole ponašanja kasnije u životu.   

Ukoliko primetite kod esbe ili kod partnera neke od pomenutih problema, obratite se svom izabranom lekaru ili potražite pomoć najbliže specijalizovane ustanove ili lekara koji se bavi mentalnim zdravljem odraslih i pruža podršku u prevladavanju ovih problema. Što se ranije obratite stručnjacima za podršku vaši problemi će se brže prevladati a vaša beba će na vreme dobiti najbolju moguću podršku svojih roditelja.