Igra i učenje o osećanjima

Učenje o osećanjima kroz igru pomaže vašem detetu da se oseća srećnije i da se bolje nosi sa problemima. Pomozite svom detetu da uči o osećanjima bilo kada i bilo gde. Odaberite jedno osećanje, imenujte ga i pokažite da detetu svojim licem i telom.

Vaše dete će biti srećnije i bolje se nositi sa problemima ako zna da prepozna i razume sopstvena osećanja. Ovo je proces koji se odvija tokom celog detinjstva i povezan je i sa saznajnim i moralnim razvojem. Kada vaše dete nauči da prepozna, razume i govori o jakim osećanjima kao što su uzbuđenje, frustracija, bes ili razočarenje, manje će te emocije izražavati kroz izazovna ponašanja, kao što su napadi besa (tantrumi). Mogućnost prepoznavanja i razumevanja kako se drugi ljudi osećaju pomoći će vašem detetu da bolje komunicira i razvija odnose sa Vama i sa drugima, pre svega sa vršnjacima.

Šta vam je potrebno za igre sa osećanjima

Možete se igrati bilo gde i bilo kada. U početku je dovoljno Vaše lice! Podstičite dete na zabavan, razigran način prvo da imitira vaše izraze lica kojima pokazujete i imenujete različita osećanja. 

Kako da se igrate?

  • Izaberite jedno osećanje. Počnite sa osnovnim osećanjima: „tužan/a sam“, “srećan/a sam”, “ljut/a sam”, “bojim se”, a posle četvrte godine polako uvodite i složenija osećanja: „nedostaje mi“ ili „zbunjen/a sam“, “besan/a sam”, “volim/ne volim”. 
  • Razgovarajte o trenutku kada je osetilo tu emociju, kada se obično javlja kod Vas – na primer, „Uzbuđen/a sam zbog rođendana“. Kada se ti uzbudiš?’ 
  • Pokažite svom detetu kako Vi ispoljavate emociju svojim licem i telom. Na primer, pokažite kada ste uzbuđeni kako izgleda Vaše lice, kako telom pokazujete (pljeskate rukama, skačite gore-dole), itd. Zamolite dete da Vam pokaže isto osećanje svojim licem i telom.  
  • Možete naizmenično da pokazujete i pogađate različita osećanja i pričate o trenucima kada je poslednji put tako bilo. 

Druge ideje za igru i učenje o osećanjima

Kada se igrate sa nekim osećanjem potražite primer u priči/slikovnici koju čitate sa detetom. "Pogledaj sliku dečaka. Da li ti izgleda tužno ili srećno? Zašto se tako oseća, šta ti misliš?" Pokušajte da nacrtate lica (smajlije/emotikone) sa određenim osećanjem i pogađajte šta je ko nacrtao. Koristite omiljene lutke ili igračke da odglumite osećanja, a zatim razgovarajte o tome kako se igračke „osećaju“. Na primer, igračka se možda oseća previše uplašeno da bi se igrala ili se oseća uzbuđeno zbog zabave. Izmišljajte priče sa osećanjima kako bi dete učilo da ih prepozna i pokaže. 

Prilagodite igru sa osećanjima uzrastu dece 

Neka osećanja i njihovi nazivi mogu da budu veoma jednostavni i prihvatljivi za Vaše mlađe dete. Vaše starije dete će moći da razume i nauči nazive i za složenija osećanja, kao što su „zbunjenost“ ili „ljubomora“. Sigurno će Vašem detetu biti lakše da razume i prepoznaje osećanja kada ih povezuje sa sopstvenim iskustvima.