Tantrumi (nastupi gneva/izlivi besa)

Trajanje ovih epizoda je različito – od nekoliko minuta do više od jednog sata. Po prestanku, dete se može vratiti svojoj uobičajenoj aktivnosti, kao da se ništa nije dogodilo. Mogu da imaju veoma različite manifestacije, kao što su: plakanje, vrištanje, bacanje na pod, trčanje. U nekim slučajevima deca mogu da zadržavaju dah, povraćaju ili postanu agresivna – bacaju stvari, udaraju. Ponekad je agresivnost usmerena prema sebi: udaranje šakama po glavi, licu, grebanje i slično.

Zašto se javljaju

Izlivi besa su veoma česti na uzrastu od 1-3 godine. Razlog je u prirodi tok razvoja osećanja i socijalnih odnosa. Deca ovoga uzrasta najčešće nemaju mogućnosti kontrole snažnih osećanja, posebno kada se ona naglo pojave. Nedostaju im i reči kojim bi iskazali kako se osećaju. Pored toga, otkriće da svojim reakcijama utiču na druge, može uticati na pojavu i održavanje ovakvih načina reagovanja.

Na neki način, ovi izlivi besa predstavljaju jedan od načina kojim dete izražava i reguliše stanja preplavljenosti snažnim osećanjima. Istovremeno, pokušava da utiče i izmeni ono što se dešava.

Deca starijih uzrasta takođe mogu imati izlive besa. To može biti posledica teškoća učenja drugih načina izražavanja ovih emocija. Ponekad do toga dolazi zbog neadekvatnih zahteva ili reagovanja roditelja.

Neke okolnosti utiču na češću pojavu ovih stanja:

• Temperament deteta utiče na to koliko brzo i koliko snažno dete reaguje na događanja, posebno frustracije. Deca koja su osetljivija i koja se teže prilagođavaju na promene mogu pokazivati češće reakcije ovoga tipa.
• U stanjima stresa, umora, gladi ili preterane stimulacije, detetu može biti teže da kontroliše osećanja i ponašanje.
• Prejake frustracije koje se javljaju u situacijama neadekvatnih zahteva, npr. preterani zahtevi koji se postavljaju pred dete i neuspeh
• Snažna osećanja kao što su zabrinutost, strah, stid ili ljutnja, sama po sebi su preplavljujuća i mogu dovesti do izliva besa.
• Samoregulacija predstavlja sposobnost razumevanja i upravljanja sopstvenim osećanjima i ponašanjima. Kod dece se razvija postepeno, a najizraženije nakon druge godine. Kako dete odrasta, zahvaljujući sazrevanju i učenju, stiče sposobnost vladanja sopstvenim reakcijama. To uključuje i sposobnost smirivanja u situacijama koje bi ranije dovodile do tantruma.

Kako pomoći da do izliva besa ređe dolazi:

• Ublažite stres. Deca koja su umorna, gladna, preterano stimulisana, češće imaju ove reakcije.
• Prepoznajte osećanja svoga deteta na vreme. Na taj način možete osetiti kada se ovakva reakcija može desiti. Tako možete na vreme popričati sa detetom o tome šta se događa ili pomoći tako što ćete detetu skrenuti pažnju na nešto drugo.
• Pokušajte da otkrijete u kojim okolnostima se javljaju i šta pokreće ove reakcije. Na taj način nekada možete napraviti plan, pripremiti se, prilagoditi okolnosti, dogovoriti se na vreme sa detetom.
• Često pričajte sa detetom o osećanjima. Posebno kada je dete izloženo jakim osećanjima, pomozite da se ono izrazi putem reči, kao i da se poveže sa mogućim uzrokom. Često je prilika za to kada situacija prođe i dete se smiri ili kada uočimo da bi do reakcije moglo doći.

Šta raditi tokom izliva besa

Nekada se ove reakcije javljaju, bez obzira šta preduzimali da do njih ne dođe. Iako nije lako i vaše strpljenje može biti pri kraju, pokušajte da primenite neke strategije koje su se pokazale korisnim:

• Ostanite smireni i pribrani (ili pokušajte da izgledate tako). Ako je potrebno, uzmite kratak predah, pre nego što reagujete. Može vam pomoći da primirite sopstvena jaka osećanja. To je važno, jer vaša nedovoljno kontrolisana ljutnja, učiniće situaciju težom – vama i detetu. Kada se obraćate detetu, činite to mirnim glasom i postupajte polako, ali odlučno.
• Imenujte i uvažite snažna osećanja koja vaše dete oseća u tom momentu. Npr. „zaista je strašno kada sladoled ispadne iz ruku“. Ovakvi iskazi, prilagođeni dogadjaju i onome što dete oseća u tom momenutu, mogu pomoći u boljoj kontroli osećanja i ponašanja i ublažiti ili skratiti trajanje reakcije.
• Ignorišite reakciju i sačekajte da prođe. Budite u blizini deteta. Vodite računa o bezbednosti, ali ne upuštaje se u velika objašnjavanja i ubeđivanja.
• Izlivi besa kod dece mogu da se manifestuju na različite načine – npr. plač, vrištanje, bacanje na pod, agresivnost
• Kod male dece se najčešće javljaju kada doživljavaju intenzivna osećanja
• Nešto starija deca mogu da ih imaju u sklopu teškoća samoregulacije
• Možete ublažiti ispoljavanja tako što ćete posmatrati situaciju iz ugla deteta i pomoći izražavanje osećanja putem reči
• Kod starije dece, predškolskog uzrasta, mogu biti od pomoći različite jednostavnije strategije modifikacije ponašanja (npr. pozitivne i negativne posledice).

Kada potražiti pomoć:

• Ukoliko su izlivi besa česti (npr. više puta tokom dana), traju duže i praćeni su izraženijim agresivnim postupcima (prema sebi ili drugom, destruktivnost) tada je potrebno potražiti pomoć stručnjaka.
• U takvim situacijama, potrebna je detaljnija procena okolnosti javljnaja, reakcija okoline i mogućih drugih uticaja na pojavu ovih reakcija
• Neka deca mogu da imaju izraženije teškoće samoregulacije ili mogu da pokazuju i druge probleme u ponašanju. Ponekad mogu biti prisutni problemi u razvoju.
• Budite jasni, smireni i dosledni kada reagujete. Dete uči na osnovu vašeg ponašanja. Ukoliko nekada popustite, a drugi put ne, možete očekivati da će se problemi pojačati.