Olakšajte detetu prelazak s jedne na drugu aktivnost

Šta su to prelasci na drugu aktivnost?

Pod prelascima se podrazumevaju one situacije kad se od deteta očekuje da prestane s jednom aktivnošću i počne da radi nešto drugo. Na primer:

• Da se spremi za izlazak iz kuće
• Da odloži igračke na svoje mesto pre spavanja
• Da isključi televizor ili računar nakon upotrebe
• Da izađe iz kupatila

Vaše dete će tokom dana verovatno imati mnogo takvih situacija, kad treba da pređe s jedne na drugu aktivnost. Ali ti prelasci znaju da budu „bolni“, pogotovo ako je dete srećno i zadovoljno onim što radi i ne želi da prestane.

Prelazak s jedne na drugu aktivnost – planiranje i saveti

Postojanje predvidljive porodične rutine verovatno će pomoći Vašem detetu da lakše prihvati smenu aktivnosti koju nalaže svakodnevica i razvije sposobnost prelaska s jedne aktivnosti na drugu. Deca lakše prihvataju promenu kad znaju da će do nje izvesno doći. Evo nekoliko saveta za planiranje svakodnevnih prelazaka s aktivnosti na aktivnost:

• Pripremite dete, predočite mu dnevna dešavanja pre nego što započnete dan ili izađete iz kuće. Deci je lakše kad znaju šta mogu da očekuju, to im pomaže da imaju realna očekivanja – naročito kada je reč o starijoj deci.
• Koristite porodični kalendar koji pokazuje šta različiti članovi porodice rade svakog dana. Ako je dete malo, koristite kalendar sa slikama.
• Razmislite o nekim veštinama kojima možda treba da naučite svoje dete kako bi se lakše snalazilo pri svakodnevnim prelascima s aktivnosti na aktivnost. Na primer, ako Vaše dete ne zna da veže pertle, to će biti izvor dodatnog stresa pri izlasku iz kuće. Ili, možda će Vašem detetu biti potreban pisani ili vizuelni podsetnik – lista stvari koja će mu pomoći da svakog jutra na vreme spakuje svoju školsku torbu.

Kad je najbolje vreme za prelazak na drugu aktivnost – saveti

Prelasci s aktivnosti na aktivnost sastavni su deo dana svakog deteta. Ako se potrudite da se oni dešavaju u pravom trenutku, olakšaćete svom detetu da se navikne na ove svakodnevne tranzicije. Evo nekih saveta:

• Odaberite pravi trenutak. Ako želite da preusmerite dete na drugu aktivnost, najbolje je da to uradite kad vidite da je dete sâmo napravilo pauzu, da je prirodno došlo do zastoja u aktivnosti kojom se bavi. Na primer, sačekajte da Vaše dete završi slagalicu pre nego što mu kažete da je ručak na stolu. Ako budete pokazivali razumevanje i vodili računa o onome što Vaše dete radi, to će oboma olakšati situaciju.
• Najavite detetu da će uskoro morati da promeni aktivnost. Na primer, recite mu: „Imaš još pet minuta za igru. Onda će biti vreme da krenemo kući“, ili: „Još jedno spuštanje niz tobogan i onda idemo kući.“
• Ako primetite da su prelasci s aktivnosti na aktivnost za Vaše dete poseban izazov, nastojte da mu date malo više vremena između aktivnosti. Tako će dobiti dodatno vreme za promenu i prilagođavanje.

 Omogućavanje izbora pri prelasku s aktivnosti na aktivnost

Nećete uvek moći da date detetu šansu da sâmo odluči hoće li prekinuti jednu aktivnost i započeti drugu. Ipak, možete mu dati mogućnost izbora u vezi sa nekim drugim stvarima. Evo nekoliko ideja:

• Dajte svom detetu šansu da bira između nekoliko mogućnosti koje čine deo prelaza na drugu aktivnost. Na primer, možete mu reći: „Moramo krenuti ka autu za minut. Možeš poneti jednu igračku sa sobom. Koju želiš da poneseš?“, ili: „Želiš li to da uradiš sam ili ćemo zajedno?“
• Ograničite opcije. Na primer, dozvolite detetu da izabere koju će od dve majice nositi, ali ne i da bira svaki odevni predmet iz ormara! Ako Vaše dete ne želi da bira, izaberite Vi umesto njega.
• Izbegavajte da detetu dajete lažnu mogućnost izbora kad znate da je prelazak na drugu aktivnost neminovnost. Na primer, kad kažete: „Želiš li da sad pokupiš igračke?“, Vi mu dajete predlog, a predlog podrazumeva izbor. Ako smatrate da je to nešto što treba da uradi, bolje je da mu kažete: „Molim te, počni da kupiš svoje igračke.“

 Učinite prelazak pozitivnijim iskustvom

Ako detetu ukažete na pozitivnu stranu prelaska na drugu aktivnost, time preusmeravate njegovu pažnju sa same promene – koju možda ne želi – na nešto što mu se u novoj aktivnosti sviđa ili ga čini srećnim:

• Pronađite nešto što će prelazak na drugu aktivnost učiniti zabavnim. Na primer, ako treba da krenete negde, a vidite da Vaše dete ne želi da ostavi kocke, dajte mu „izazov“: „Umeš li da marširaš kao vojnik do auta?“. Ili: „Šta misliš o tome da igramo ‘Na slovo, na slovo’ dok idemo kući?“
• Povežite ono što Vaše dete ne želi da radi s nečim što mu se sviđa. Na primer: „Prvo ćemo da pospremimo igračke, a onda da jedemo užinu.“
• Istaknite sve dobre strane prelaska, pomenite detetu ono što mislite da će ga radovati nakon što počne sa drugom aktivnosti. Na primer, kažite mu: „Ako odmah krenemo, imaćemo dovoljno vremena da se igramo s vozićima pre večere.“
• Pohvalite svoje dete kad pokaže spremnost da pređe s jedne aktivnosti na drugu. Naglasite kako je dobro kad radite zajedno kao tim.

 Rešavanje problema u vezi s prelaskom deteta na drugu aktivnost

Normalno je da dete bude razočarano ako mora da prekine s aktivnošću koja mu se dopada. To je sasvim prirodno, pa detetovo razočaranje ne treba osuđivati. Umesto toga, iskoristite ga kao povod da razgovarate o emocijama i ohrabrite dete da koristi reči kako bi izrazilo svoja osećanja. Na primer: „Znam da si nezadovoljna i ljuta što nisi imala vremena za još jednu igru.“ Ipak, ako se Vaše dete preterano uznemiri ili ima izliv besa, vodite računa o tome da slučajno ne nagradite takvo ponašanje time što ćete mu dati još vremena za aktivnost kojom se bavi i ne želi da prekine. Možete pokazati detetu da razumete njegove želje i istovremeno ostati jasni i odlučni u svojim zahtevima. Budite nežni, ali insistirajte da Vaše dete uradi ono što smatrate da treba i što tražite od njega.