15 saveta za podsticanje željenog ponašanja

Kako da podstaknete odgovarajuće ponašanje kod svog deteta?

Pozitivan i konstruktivan pristup je često najbolji način da usmerite ponašanje vašeg deteta. To znači da detetu posvetite pažnju kada se dobro ponaša, a ne samo da primenjujete kaznu kada uradi nešto što vam se ne dopada. Evo nekoliko praktičnih saveta za sprovođenje pozitivnog pristupa u delo.

1. Budite uzor: koristite svoje ponašanje kao primer za svoje dete. Vaše dete vas posmatra da bi usvojilo ponašanja koja su poželjna i prihvatljiva u za dete nepoznatim ili zbunjujućim situacijama. Na primer, ako želite da se vaše dete ponaša ljubazno i uvek kaže „molim vas“, govorite to i sami. Ako ne želite da vaše dete povisi ton, sami govorite tiho i nežno.

2. Pokažite svom detetu kako se osećate: ako svom detetu iskreno kažete kako njegovo ponašanje utiče na vas, pomoćićete mu da prepozna svoja osećanja u vašim. Ukoliko počnete rečenice sa „ja“, to daje vašem detetu priliku da vidi stvari iz vaše perspektive. Na primer, „Postajem uznemiren jer je toliko bučno da ne mogu da pričam telefonom“.

3. Pohvalite dete kada je ponašanje prihvatljivo: kada se vaše dete ponaša očekivano, dajte mu pozitivne povratne informacije. Na primer, „Vau, tako se lepo igraš. Zaista mi se sviđa način na koji držite sve kocke na stolu”. Ovo funkcioniše bolje nego da čekate da se kocke sruše na pod i kažete: „Hej, prestani s tim“. Ova pozitivna povratna informacija se ponekad naziva opisnom pohvalom jer deci konkretno govori šta rade dobro. Pokušajte da napravite šest pozitivnih komentara za svaki negativan komentar. I zapamtite da ako deca imaju izbor između odsustva pažnje ili negativne pažnje, često će tražiti negativnu pažnju.

4. Spustite se na visinu vašeg deteta: kada se približite svom detetu, možete da se prilagodite onome što ono možda oseća ili misli. Blizina pomaže detetu da se fokusira na ono što govorite o njegovom ponašanju. Ako ste blizu svog deteta i imate njegovu pažnju, ne morate ga terati da vas gleda.

5. Slušajte aktivno: da biste aktivno slušali, možete klimati glavom dok vaše dete govori i ponavljati ono što mislite da vaše dete oseća. Na primer, „Deluješ kao da si jako tužan što ti se srušila konstrukcija“. To može pomoći maloj deci da se izbore sa napetošću i snažnim emocijama poput frustracije, koje ponekad dovode do neželjenog ponašanja. Takođe ih čini da se osećaju poštovano i utešeno. Može čak da spreči potencijalne napade besa.

6. Držite obećanja: kada ispunite svoja obećanja, dobra ili loša, vaše dete uči da vam veruje i poštuje vas. Ono uči da ga nećete izneveriti kada ste dali obećanje, a uči i da ne pokušava da promeni vaše mišljenje kada ste objasnili posledice. Dakle, kada obećate da ćete ići u šetnju nakon što vaše dete pokupi svoje igračke, pobrinite se da vam cipele budu pri ruci. Kada kažete da ćete napustiti biblioteku ako vaše dete ne prestane da trči okolo, budite spremni da odmah odete.

7. Stvorite okruženje koje podstiče dobro ponašanje: okruženje vašeg deteta može uticati na njegovo ponašanje, tako da je potrebno da ga oblikujete kako biste pomogli svom detetu da se ponaša dobro. To možete jednostavno učiniti tako što ćete obezbediti da prostor oko vašeg deteta ima dovoljno bezbednih, stimulativnih stvari sa kojima se može igrati. Uverite se da vaše dete ne može da dođe do stvari koje bi moglo da polomi ili koje bi ga mogle povrediti. Vaše naočare izgledaju veoma zabavno za igru – deci je teško da ih ne diraju. Smanjite mogućnost nastanka problema tako što ćete lomljive stvari i dragocenosti držati podalje od znatiželjnih dečijih pogleda.

8. Izaberite sukobe u kojima ćete učestvovati: pre nego što se uključite u bilo šta što vaše dete radi – posebno da kažete „ne“ ili „stani“ – zapitajte se da li je to zaista važno. Svodeći uputstva, zahteve i negativne povratne informacije na minimum, stvarate manje mogućnosti za sukobe i loša osećanja. Pravila su važna, ali ih koristite samo kada su zaista potrebna.

9. Budite čvrsti u pogledu kukanja: ako popuštate kada vaše dete za nečim kuka, možete ga nenamerno podstaći da kuka još više. „Ne“ znači „ne“, a ne možda, tako da ga ne govorite osim ako zaista ne mislite.

10. Neka stvari budu jednostavne i pozitivne: ako date jasna uputstva na jednostavan način, vaše dete će znati šta se od njega očekuje – na primer, „Molim te, drži me za ruku kada prelazimo ulicu“. Pozitivna pravila su obično bolja od negativnih, jer usmeravaju ponašanje vašeg deteta na pozitivan način. Na primer, „Molim te zatvori kapiju“ je bolje od „Ne ostavljaj kapiju otvorenu“.

11. Dajte deci odgovornost – ali i posledice: kako vaše dete sazreva, možete mu dati više odgovornosti za sopstveno ponašanje. Takođe mu možete pružiti priliku da iskusi prirodne posledice takvog ponašanja. Ne morate stalno biti osoba koja sve ometa i nadgleda. Na primer, ako je zadatak vašeg deteta da se spakuje za prenoćište kod drugara, a ono zaboravi svoj omiljeni jastuk, moraće da bude bez njega tokom noći. U drugim slučajevima možda ćete morati da smislite kaznu za neprihvatljivo ili opasno ponašanje. U ovim trenucima, najbolje je da se uverite da ste objasnili posledice i da je vaše dete unapred pristalo na njih.

12. Recite nešto samo jednom i nastavite dalje: ako svom detetu govorite šta da radi – ili šta ne treba da radi – previše često, ono bi moglo na kraju samo da se isključi. Ako želite da mu date poslednju šansu da sarađuje, podsetite ga na posledice ukoliko odbije saradnju. Zatim počnite da brojite do tri.

13. Neka se vaše dete oseti važnim: zadajte svom detetu neke jednostavne zadatke ili poslove koje može da uradi da pomogne porodici. Ovo će učiniti da se ono oseća važnim. Ako svom detetu pružite više mogućnosti da pomaže u obavljanju kućnih poslova, ono će postati bolje u tome, osećaće se dobro i želeće da nastavi da radi. A ako ga pohvalite za njegovo ponašanje i trud, to će mu pomoći da izgradi samopoštovanje.

14. Pripremite se za izazovne situacije: postoje trenuci kada će briga o detetu i stvari koje treba da uradite za njegovo dobro biti nezgodni. Ako unapred razmislite o ovim izazovnim situacijama, možete planirati u skladu sa potrebama deteta. Upozorite ga na pet minuta pre nego što treba da promeni aktivnosti. Razgovarajte s njim o tome zašto vam je potrebna njegova saradnja. Tada će biti spremno za ono što očekujete.

15. Negujte smisao za humor: smeh često pomaže da svakodnevni život sa decom bude lagan. To možete učiniti koristeći pesme, humor i zabavu. Na primer, možete se pretvarati da ste strašno golicajuće čudovište kome su potrebne igračke podignute sa poda. Humor koji vas oboje nasmeje je odličan, ali humor na račun vašeg deteta neće pomoći. Mala deca se lako osete povređena roditeljskim „zadirkivanjem“.