Razvoj prevremeno rođene dece
Rizik od razvojnih smetnji
Normalna trudnoća traje u proseku 40 nedelja (37-42 nedelje). Prevremeno rođena deca su sva deca rođena pre navršene 37. nedelje trudnoće.
Bebe rođene malo pre termina
Najveći broj prevremeno rođenih beba su bebe koje se rađaju malo pre termina - u 34-36 nedelji. Većina organa ovih beba su potpuno razvijeni, ali se još uvek dešavaju intenzivne promene u njihovom mozgu. U poređenju sa bebama rođenim u terminu, ove bebe imaju mali rizik od razvojnih problema i poteškoća sa disanjem. Nekada moraju da ostanu u bolnici da bi povećale telesnu težinu i naučile da u hranjenju uspostave koordinaciju između sisanja, disanja i gutanja.
Ekstremno nezrele bebe
Deca rođena od 28. do 32. nedelje trudnoće su veoma nezrela, a rođena pre 28. nedelje se smatraju ekstremno nezrelom. Ekstremno nezrele i bebe rođene sa izuzetno malom porođajnom težinom - manjom od 1 kg, imaju najveći rizik da se kao posledica jave razvojni problemi. Ovaj rizik se povećava ukoliko nastupe medicinske komplikacije tokom boravka u bolnici ili Jedinici neonatalne intenzivne nege.
Ukoliko nešto stvara kod vas zabrinutost u vezi sa razvojem vaše bebe, verujte svom instinktu i što ranije razgovarajte sa izabranim pedijatrom. Vaše dete će možda morati da pregledaju i drugi stručnjaci, kao što su audiolozi, optometristi, logopedi, radni terapeuti, fizioterapeuti i stomatolozi, da bi se utvrdilo da li rizici zasita rezultiraju nekim kašnjenjima, poteškoćama i smetnjama u razvoju.
Razvoj govora i jezika
Većina prevremeno rođenih beba razvije normalne govorno-jezičke veštine, ali njihov razvoj može biti odložen. Prevremeno rođena deca mogu imati više problema u progovaranju i razumevanju govora u poređenju sa decom rođenom na vreme/u terminu.
Problemi sa jezikom takođe ponekad mogu biti rani znak problema sa sluhom, mišljenjem ili učenjem.
Fizički razvoj
Većina prevremeno rođenih beba ima tipičan fizički i motorički razvoj, iako su obično niža i lakša od vršnjaka rođenih na vreme/u terminu.
Problemi sa motorikom: Oko 40% prevremeno rođene dece ima blage motoričke smetnje, uključujući:
- fine motoričke veštine (npr. držanje olovke)
- motoričko planiranje (npr. kako obići prepreku)
- vizuelno-motorna koordinacija (npr. crtanje istog oblika, prema crtežu)
- senzorno-motoričke veštine (npr. podizanje pune čaše bez prosipanja sadržaja).
Neke prevremeno rođene bebe imaju cerebralnu paralizu. Rizik od cerebralne paralize je veći za bebe koje su rođene mnogo pre vremena i za bebe koje su veoma ozbiljnog zdravstvenog stanja koje zahteva boravak u Jedinicama neonatalne intenzivne nege.
Zubi: Prevremeno rođene bebe češće imaju problema sa zubima nego bebe rođene u terminu/na vreme. Problemi sa zubima mogu uključivati sledeće:
- Abnormalna zubna gleđ: zub može izgledati siv ili braonkast, ili imati neravnu površinu, karijes se lakše formira. Redovno pranje zuba pomaže.
- Kasno nicanje zuba: zubi kod prevremeno rođenih beba često dolaze nekoliko meseci kasnije nego kod beba rođenih u terminu/na vreme, ali će i dalje dolaziti uobičajenim redosledom.
- Visok luk ili žleb na nepcu: može uticati na govor i ugriz. Većina dece ove funkcije prilagođava obliku nepca, ali jednom broju dece će možda biti potrebna zubna proteza u kasnijim uzrastima.
Dobra je ideja da posetite dečijeg stomatologa, a idealno je da to bude pre nego što vaše dete napuni godinu dana.
Senzorni razvoj: sluh, vid, čulna osetljivost
Većina prevremeno rođenih beba ima tipičan sluh, vid i čulnu osetljivost.
Sluh: Prevremeno rođene bebe imaju veću verovatnoću da se razvije potpuna gluvoća ili nagluvost, u odnosu na bebe rođene u terminu/na vreme, ali vrlo mali broj dece ima ozbiljne probleme sa oba uha, zbog čega im je potreban slušni aparat ili kohlearni implantat.
Skrining test za sluh se može uraditi dok je beba još u porodilištu/ u bolnici. Ovaj test otkriva većinu problema sa sluhom, ali se neki dijagnostikuju kasnije. Važno je dijagnostikovati gluvoću i lečiti je. Presudno je da deca dobro čuju da bi razvila jezičke, društvene i komunikacijske veštine.
Vid: Deca koja su prevremeno rođena imaju veću verovatnoću da dođe do oštećenja vida nego vršnjaci koji su rođeni u terminu/na vreme. Veća je verovatnoća da će razviti blage probleme sa vidom kao što su kratkovidost ili dalekovidost, škiljenje, osetljivost na kontrast ili problemi sa percepcijom dubine.
Većina ozbiljnih problema sa vidom i očima se otkriva veoma rano. Veoma rano rođene bebe imaju redovno praćenje razvoja vida dok su u bolnici, što doprinosi ranom prepoznavanju i ranom lečenju.
Čulna osetljivost: Neki roditelji kažu da njihova prevremeno rođena deca imaju dobru čulnu osetljivost, kao što je povećana osetljivost na buku ili na dodir (određenih tkanina). Neke prevremeno rođene bebe ne vole da im se stvari stavljaju u usta i mogu imati problema sa hranjenjem. Takođe, mogu imati niži prag bola od beba rođenih u terminu/na vreme.
Razvoj mišljenja i učenje
Većina prevremeno rođenih beba ima tipičan razvoj mišljenja i učenja i dobro im ide kasnije u školi. Manji broj prerano rođene dece će imati smetnje u mišljenju i učenju (npr. problemi sa čitanjem, planiranjem zadataka, pažnjom i istrajnošću u izvršavanju zadataka). Možda nećete primetiti nikakve probleme dok vaše prevremeno rođeno dete ne krene u školu. Prevremeno rođenoj deci je ponekad potrebna dodatna podrška u školi.
Socijalni i emocionalni razvoj
Većina prevremeno rođenih beba ima tipičan socijalni i emocionalni razvoj, ali se mogu ponašati drugačije od beba koje su rođene u terminu/na vreme.
Na primer, u prvoj godini života, verovatno će manje komunicirati sa drugima i verovatno će skrenuti pogled u susretu sa drugima, kako bi izbegli osećaj preopterećenosti pred tim očekivanjima, a mogu i brže da postanu razdražljivi.
Sa razvojem i sazrevanjem, ove stvari će biti manje zabrinjavajuće. Učenje da čitate govor tela vaše prevremeno rođene bebe može vam pomoći da prepoznate kada vaša beba želi da se uključi u neki kontakt, komunikaciju, aktivnost, odnosno kada želi da to prestane.
Socijalni i emocionalni problemi
Ako dete ima „socijalne i emocionalne probleme“, to znači da se teže uklapa u svoje okruženje, da teže poštuje pravila i da teže uspostavlja kontakte sa drugom decom i odraslima. Većina dece ponekad ima napade besa (tantrume), uznemiri se i na taj način ispituje i/ili pomera vaše granice tolerancije. Kod prevremeno rođene dece postoji veća verovatnoća da se nose sa svojim osećanjima i da upravljaju njima. Teško im je da ostanu mirni, dobro jedu i spavaju. Neki mogu razviti niže samopouzdanje ili će teško uspostavljati i očuvati prijateljstva.
Kod prevremeno rođene dece veća je verovatnoća da dođe do hiperaktivnosti sa deficitom/nedostatkom pažnje, poremećaja autističnog spektra, anksioznosti i depresije, nego što će se to javiti kod dece rođene u terminu/na vreme. Ali ovi problemi nisu česti kod dece rođene pre vremena.
Ljubazno, stabilno, podsticajno i bezbedno okruženje kod kuće i u vrtiću/školi, gde vaše dete može da uspostavi bliske odnose, podržava njegov razvoj. Ovakva okruženja takođe mogu pomoći da se neki razvojni problemi ublaže i da pomognu deci sa razvojnim kašnjenjem da sustignu očekivani razvoj u kasnijem detinjstvu ili tinejdžerskim godinama.
Korigovani uzrast bebe
Ukoliko vaša beba/dete ima razvojne probleme veoma je važno da pratite njegov korigovani uzrast. Korigovani uzrast se izračunava tako što se od uzrasta deteta iskazanog u nedeljama, oduzme broj nedelja koliko je dete rođeno pre termina. Može se činiti da dete zaostaje u psihomotornom razvoju, ali kada se pogledaju tabele za korigovan uzrast, sve bude kako treba.
Blizanci, trojke i četvorke se često rađaju ranije. Ako ste zabrinuti za svoje blizance, trojke ili četvorke, važno je da znate da su ishodi za više prevremeno rođenih beba slični onima za jednu prevremeno rođenu bebu.
