Optimalna ishrana dece od 3. do 5. godine

Tokom druge godine života vašeg mališana naučili ste o nutritivnim potrebama deteta, izboru i načinu pripreme namirnica, upoznali navike vašeg deteta, izborili se sa najvećim teškoćama koje su se javljale. Pokazalo se da se od treće godine pažnja roditelja više usmerava na druge aktivnosti i potrebe deteta. Ne zaboravite, ishrana je i dalje jedan od ključnih faktora koji pomaže da dete poraste i razvije se do svog punog potencijala. Odgovarajuća ishrana je i dobra prevencija za nutritivne i zdravstvene probleme kasnije u životu, kao što su gojaznost, šećerna bolest i bolesti srca i krvnih sudova.

Šta i koliko dete treba da jede

• Deca uzrasta od dve do pet godina obično porastu oko sedam santimetara i dobiju u telesnoj masi oko dva kilograma godišnje.  Posle navršene druge godine (do četvrte) dete treba  da uzme 1300 kalorija  za 24 sata za normalan rast i dobijanje u težini. Kalorijske potrebe, međutim, variraju u zavisnosti od aktivnosti, kao i od građe i metabolizma, pa se nemojte brinuti ako vaše dete ne jede onoliko koliko vi očekujete.
• U ovom urastu apetit varira, veći je tokom  perioda intenzivnog rasta i smanjuje kada je dete umorno ili uzbuđeno. Deca vole da jedu iz svog pribora za jelo, a lakše ćete i odrediti porciju koja odgovara detetu kada koristite dečiji tanjir.
• Detetu i dalje treba nuditi raznovrsnu hranu iz svih pet grupa namirnica. Različiti nutrijenti potrebni su za različite uloge  u organizmu. Osnova ishrane u ovom uzrastu slična je ishrani odraslih, ali se količina znatno razlikuje.
•  Posle navršene druge godine može se ponuditi mleko sa 2% mlečne masti/ obrano umesto punomasnog mleka. Količinu treba ograničiti na oko 500 ml, a sok na 120 ml dnevno.
• Ako jede dosta svežeg voća, povrća i žitarica, detetu ovog uzrasta neće biti potrebni dodatni vitamini. Vitamini koji potiču iz hrane najlakši su za korišćenjei u najboljim su kombinacijama.
• Navike u ishrani koje treba izbegavati su: korišćenje bočice, veće količine slatkiša, guste sokove, zaslađene žitarice, čips, smoki.

Kada i kako dete treba da jede

• Dnevni jelovnik bi trebalo da se sastoji od češćih manjih obroka (obično tri obroka i dve užine između). Svakog dana Vaše dete mora da ima tri ravnopravna obroka, koje ne treba preskakati niti objedinjavati. Poželjno je da obroci svakog dana budu organizovani u približno isto vreme.
• Doručak treba da bude u prvom satu nakon buđenja. On daje potrebnu energiju za početak dana, a dete koje je steklo naviku da doručkuje kod kuće manje će biti sklono hrani koja se nudi u kioscima i u pekarama. Muka oko ranijeg buđenja višestruko se isplati!
• Ostali obroci planiraju se u razmaku od dva do tri sata. Poslednji obrok u toku dana trebalo bi da bude bar sat vremena pre odlaska na spavanje.
• Pokušajte da obogatite jelovnik vašeg mališana novim idejama i načinom pripreme namirnica. Deca vole šarenu, atraktivno serviranu hranu.
• Užine bi trebalo ponuditi između obroka jer je malom detetu teško da kroz samo tri glavna obroka obezbedi kalorije i nutrijente koji su mu potrebni. One su takođe zgodne za uvođenje nove hrane, često će je dete prvo prihvatiti za užinu.

Pravilne navike u ishrani koje se uspostave u detinjstvu traju ceo život

Navike koje usvojimo u ranim godinama prate nas kroz ceo život. Upravo zato je od nemerljivog značaja da naučite vaše dete zdravim  navikama u ishrani, kako bi eliminisali mnogobrojne negativne faktore koji ne samo da utiču na nastanak mnogih bolesti, već i utiču na pravilan rast i razvoj deteta. Jedan od najdragocenijih darova koji možemo dati detetu je da nauči da pravi sopstvene dobre izbore kada je hrana u pitanju, da bi bilo spremno kada krene svakodnevno u kolektiv da se odbrani od mnogobrojnih loših izbora koji su lako dostupni.

Hranjenje je mnogo više od hrane

Vi  određujete

• Šta dete jede- sve vrste namirnica:žitarice, voće, povrće, meso, ribu, jaja, mleko i mlečne proizvode.
• Ko hrani dete ili nadgleda hranjenje (ovaj posao ne može se prepustiti starijoj deci!).
• Kada dete jede – ako je moguće približno u isto vreme: doručak, užina, ručak, užina, večera. Detetu su potrebne navike i rutina, to mu stvara osećaj sigurnosti.
• Gde dete jede- za stolom, mlađe u visokoj stolici, starije u stolici. Kad god je moguće okupite više članova porodice u vreme obroka.

Dete određuje

• Da li će da jede ponuđeno ili neće. Dečije NE shvatite kao NE u tom trenutku. Ponudite ponovo (i do deset puta) namirnicu koju dete ne prihvata, u nekom drugom obliku, pomešano sa nekom drugom namirnicom koju rado jede, maštovito servirano. Naoružajte se strpljenjem i razumevanjem.
• Koliko će da pojede. Stavite manje, pa dodajte po potrebi. Ne terajte dete da jede na silu i da pojede sve iz tanjira. Mlađem detetu dozvolite da jede prstima a starije učite kako se koristi pribor za jelo. Malo brljanja (po tanjiru) i prljanja (garderobe) su dozvoljeni.

Za optimalan rast i razvoj Vašeg mališana i stvaranje dobrih navika važno je ne samo šta i koliko dete jede, već i kada, kako i gde jede, ko dete hrani ili nadzire tokom obroka. U uzrastu od dve godine vaš mališan je  dovoljno dobro razvio motorne veštine da se hrani bez pomoći i treba mu dozvoliti da to i radi. Tolerišite dečije manire za stolom i nered koji za njim ostaje.  Pokažite svoje dobre manire, dete će učiti od vas. Dete u ovom uzrastu definiše šta voli i šta ne voli, što može biti veoma zahtevno i često odugovlači sa jelom.

Sa tri godine dete se već spretno služi kašikom i viljuškom, traži omiljenu hranu (često slatkiše ) i može se desiti da više dana uzastopno zahteva istu hranu. Deca vole da pomažu u kuhinji i da se igraju spremanja i serviranja hrane. Naučite vaše dete od malih nogu da se jede za stolom, da se svaki zalogaj žvaće i da nikada ne treba žuriti, niti pričati dok im je zalogaj u ustima. Ako vaš mališa  uživa u jelu zajedno sa ostatkom porodice, on će naučiti da su obroci i vreme za druženje i prijatne porodične trenutke.

Budite primer svom detetu! Mališani gledaju i usvajaju navike roditelja i ukućana, bez obzira no to šta im pričamo i savetujemo. Briga o zdravoj ishrani dece je i prilika da porodica preispita svoje navike u ishrani i unese neke pozitivne promene. Lakše je slediti male korake i uključiti ih u naše svakodnevne navike. Možete se iznenaditi kako male promene mogu da dovedu do velikog napretka u zdravlju vaše porodice.