Roditeljski savez: kako da razgovarate sa partnerom/partnerkom

Zašto je komunikacija među partnerima važna za njihove dobre odnose

Zajednički i konstruktivan razgovor gradi razumevanje. Razgovor sa partnerom o svakodnevnim stvarima - poput onoga što radite i kako se oboje osećate - jedan je od glavnih načina na koji se partneri povezuju i grade roditeljski zavez. Takođe pomaže u sprečavanju i rešavanju problema ili sukoba. To znači da je važno razgovarati na pozitivan način. Šta kažete i kako to izgovarate, uključujući govor tela, utiče na to kako vas partner razume i reaguje.

Dobra komunikacija se odnosi i na način na koji se partneri slušaju. Dobra veština slušanja zaista može da pomogne razumevanju onoga što partner želi da kaže, u iskazivanju sopstvenog mišljenja, ali i u pokazivanju koliko obe strane uvažavaju jedno drugo.

Razgovor i komunikacija: osnovni koraci

Konstruktivni razgovor započinje sa nekoliko jednostavnih koraka:

• Izaberete trenutak.
• Pozovete sagovornika.
• Važno je da razgovor traje kratko.
• Preuzmite odgovornost za svoja osećanja.
• Izbegavajte da kažete stvari koje mogu da budu štetne za vaš odnos i vaš savez.

Korak 1: odaberite vreme i prostor

Kada želite da razgovarate sa svojim partnerom, najbolje je da to uradite kada ste oboje smireni i imate vremena da saslušate jedno drugo ili kada vaša deca nisu u blizini ili spavaju. Ako treba da razgovarate o kompleksnom problemu, sačekajte malo, možda će se sam razrešiti. Ako ste vi ili vaš partner veoma uznemireni ili ljuti, odložite razgovor za klasnije. Ponekad je bolje pustiti da se dogode male stvari. Tako uštedite mukotrpne pregovore o važnim pitanjima. Pre nego što sa partnerom započnete rešavanje problema zapitajte se da li je on zaista važan za vaš život, vaše odnopse i funkcionisanje.

Korak 2: budite pozitivni

Svi vole da se osećaju cenjenim, zato nađite prilike da partneru kažete pozitivne stvari. Na primer, „Zaista cenim činjenicu da svake noći pomažeš oko večere i kupanje“. Ako je vaš partner navikao da od vas dobija pohvale i ohrabrenja, verovatnije će vas poslušati kada želite da imenujete i rešite problem. Top možete da uradite na pozitivan način. Na primer, „Odlično je kada si ovde u vreme večere i kupanja. Nedostajala mi je tvoja pomoć zadnjih nekoliko noći.“

Komunikacija će takođe biti lakša i pozitivnija ako koristite pozitivan neverbalni jezik i jezik tela, što uključuje:

• Sedenje ili stajanje u opuštenom stavu
• Ne mrštite se i ne izgledate previše ozbiljno
• uspostavljate kontakta očima sa partnerom
• sedite ili stojite jedno pored drugog/ne naspram.

Iznenadićete se koliko često dugoročne veze počivaju baš na ljubaznosti. Reči poput „molim“ i „hvala“ mogu vam puno pomoći kada razgovarate sa partnerom!

Korak 3.: budite kratki

Dugačka i složena objašnjenja mogu zvučati kao predavanje. Takođe mogu biti prepreka vašem partneru kojise trudi da vas razume. Umesto toga, može vam pomoći da razmislite o tome šta je najvažnije da vaš partner čuje od vas, a zatim pokušajte da to kažete sa što je manje reči.

Na primer, „Ivan želi da budeš na njegovom muzičkom koncertu ovog vikenda. Posle tvog termina u teretani. Možeš li da preskočiš teretanu tog dana? " Ponekad se u razgovor upletu i druge teme i druga pitanja. Najbolje je da ostanete fokusiran na temu. Na primer, „znam da ti jedva imaš vremena za sebe ovih dana i o tome možemo da razgovaramo kasnije, ali možemo li prvo da odlučimo da li oboje idemo na Ivanov koncert?“

Korak 4.: preuzmite odgovornost za svoja osećanja

Bolje je kada sa partnerom/partnerkom delite svoja sopstvena osećanja i razmišljanja o situaciji - posebno ranjiva osećaja poput brige, sumnje ili tuge. Umesto da pričate o tome šta vam smeta u ponašanju partnera, što može da zvuči kao kritika, bolje je da kažete kako to ponašanje uztiče na vaša osećanja, kako se vi osećate povodom tog ponašanja. 'JA izjave' ili „JA govor“ može u tome da vam pomogne. Na primer, umesto da kažete: „Uvek si na telefonu ili laptopu dok ja spremam večeru i pazim na decu“, možda bi bilo bolje da kažete: „Osećam se stvarno pod stresom kada žurim na vreme da spremim večeru. Bilo bi mi lakše kad bi djeca bila nečim angažovana. Možeš li da mi pomogneš oko večere? " Vaš partner će verovatno biti otvoreniji i manje će zauzeti odbrambeni stav ako pokažete ovakav pristup.

Korak 5: izbegavajte da kažete štetne stvari

Određen ton i način na koji razgovaramo sa partnerom/partnerkom može da bude povređujući. Ako na primer neklom izjavom povredimo njegova/njena osećanja,  verovatno nas više neće slušati. Zato je važno izbegavati:

• vređanje i etiketiranje, kao na primer „ti si glup“
• prizivanje prošlosti - na primer, „Ovo je kao prošli put“
• propitivanje namera ili motivacije vašeg partnera - na primer, „Jednostavno te nije briga“
• beskorisno poređenje - na primer, „Ti si poput svoje majke!“
• fraze koje nagoveštavaju da neko greši ili ne pokušava - na primer, „Uvek si ...“ i „Nikad ne ...“. Ove izjave mogu takođe uvesti vašeg partnera u stav odbrane.

Razgovor nije dobro započinjati u trenutku kada imate problem. Ako redovno izdvajate vreme za razmenu misli i osećanja i uživate u tome što oboje radite, to će popravti vašu komunikaciju i odnos u celini. I dobra je praksa za stvarni razgovor u kome oboje želite da rešite problem koji vas muči.

Potražite pomoć stručnjaka

Sve veze imaju svoje uspone i padove. Ako ste zaista uznemireni na kraju razgovora sa svojim partnerom ili osećate da ne uspete da delite svoja osećanja, mogao bi vam pomoći razgovor sa nekim stručnim za to, sa pouzdanim prijateljem, članom porodice ili lekarom. Bračno savetovalište takođe moćže da vam pomogne.

Ukoliko vaš partner/partnerka ne želi da učestvuje u tome, pomoć potražite sami. Ako ste u vezi koja uključuje porodično nasilje, nazovite liniju za pomoć i potražite njihovu podršku. Učinite sve što je potrebno da osigurate svoju i bezbednost vaše dece.

Prijavite nasilje u porodici na nacionalni SOS telefon: 0800-100-600

Potražite podršku od Autonomnog ženskog centra na telefon: 0800 100 007