Upravljanje stresom

Stres je normalna reakcija na promene i izazove, poput onih koji dolaze kao roditelj. Neki stres može biti zdrav, ali previše može biti neodoljiv. Ako je stres za vas problem, dobro je znati neke tehnike upravljanja stresom.

Šta treba znati o stresu?

Stres je normalan deo života, nešto što svi doživljavaju. Nekada je stres koristan, motiviše nas da se fokusiramo na suočavanje sa izazovima i na ostvarivanje ciljeva. Ali previše stresa ne čini dobro nikome od nas, jer otežava suočavanje sa svakodnevnim obavezama. Usled velikog stresa, možete da se razbolite ili da posustanete u brizi o svojoj deci i da izgubite osećaj i motivacijhu da uživate u svakodnevnom porodičnom životu.

Šta izaziva stres?

Promene u životu, čak i pozitivne, mogu biti stresne, pogotovo ako mislite da se ne možete nositi sa njima. Na primer, za mnoge ljude rođenje dece je stresan događaj. Osećati se nesigurno, nemati kontrolu nad svojom okolinom i imati previše posla a nedovoljno vremena, to su takođe veliki uzroci stresa. Često se srećemo sa tim da nova beba u porodici izaziva ovakav stres u životu porodice ili pojedinih članova, a posebno kada se rodi beba sa zdravstvenim ili razvojnim problemima. Tada i svakodnevna pitanja - na primer, izlazak iz kuće/stana i odlazak u školu i na posao mogu izazvati doživljaj stresa.

Znaci koji ukazuju da ste pod stresom

Ako ste pod stresom, vaše telo će verovatno o tome da vas obavesti. U stresu se povećava broj otkucaja srca, disanje se ubrzava, a mišići postaju napeti. Ponekad te kratkotrajne stresne reakcije mogu zaista pomoći da se rešite stresne situacije. Na primer, one podignu adrenalin što vas podseti da se ubrzate da biste na vreme stigli do autobusa. Ali ako nastavite dalje ovom brzinom, vaše telo će se iscrpsti. Možda ćete završiti s glavoboljom, problemima sa spavanjem, probavnim problemima ili osećajem da jednostavno ne možete da prevladate stres. To očigledno nije dobro za vaše zdravlje i dobrobit.

Zato je važno da pazite na znakove stresa, kao što su:

brinete zbog svega i svačega
konzumirate previše alkohola, pušite ili koristite narkotike
teško vam je da budete tolerantni prema partneru ili prema deci
imate probleme sa spavanjem
ne osećate se dobro - imate glavobolje ili druge bolove u telu
ne želite ujutu da ustanete iz kreveta
često pomislite "Nikad neću izaći iz ove zbrke"
osećate se kao da ne upravljate svakodnevnim stvarima, kao što su porodične rutine i finansije.

Usredsredite se na bitno

Stres često znači da pokušavate da uradite previše. Zato odredite šta je najbitnije i postavite realne ciljeve za konkretan dan. Takođe, izbegavajte da preuzimate više obaveza i odgovornosti nego što možete da podnesete. Napravite dnevni ili nedeljni plan, a porodične rutine mogu vam pomoći da imate jačii utisak da vladate situacijom čime žete da snizite stres za nekoliko nivoa. Ako velike zadatke razdelite na manje lakše ćete njima upravljati. Takođe, možete i da zatražite pomoć porodice ili prijatelja.

Ostanite povezani sa drugima

Razgovor sa partnerom ili prijateljima može vam pomoći da stvari sagledate iz druge perspektive. Ako vam je teško da razgovarate, možete pokušati da pišete dnevnik da biste zabilježili svoje misli i osjećanja. Provođenje vremena sa prijateljima takođe može biti prava pomoć. Čak „kafa s nogu“ može biti dovoljna, jer kada sa nekim podelite brige to pomaže da se osjećate podržano i da se lakše nosite sa obavezama i teškoćama. Ako imate ograničeno vreme, povezivanje sa drugim roditeljima putem društvenih mreža ili čak viđenje ili komunikacija sa prijatelja e-poštom mogu vam pomoći da ostanete u kontaktu sa istomišljenicima.

Fizičko i emocionalno zdravlje su prioritet

Izbegavajte stimulanse poput cigareta i kofeina i depresive poput alkohola, ako možete. Negujte svoje fizičko zdravlje tako što ćete jesti dobro, malo vežbati i odvojiti vreme za odmor. Ponekad brza šetnja oko bloka ili brza dremka mogu da vam promene raspoloženje.
Ako vam je teško da zaspete, pre spavanja ne preporučuje se gledanje televiziju, proveravanje e-pošte ili prelistavanje društvenih mreža. Ako noću ležite budni, ustanite iz kreveta i pročitajte neki časopis ili knjigu, dok se ne uspavate.
Pokušajte da se opustite koristeći vežbe disanja i meditaciju. Ako ste u stresu ili brinrtr zbog nekog nadolazećeg problema, možda bi bilo korisno da napišete sve te brige na papir i smireniji ih pogledate sutradan.
Ako mnogo sati provodite radeći, razmislite o tome da li postoje načini da smanjite to vreme ili da posao učinite fleksibilnijim.
Lako zaboravimo da odvojimo vreme za sebe. Zato napravite listu stvari u kojima uživate, bilo da je to čitanje časopisa, gledanje televizije, baštovanstvo, kupovina i tako dalje. Pokušajte da radite bvar jednu stvar sa tog spiska svaki dan, ili svakih par dana, a posebno vikendom.
Zabava sa partnerom i porodicom takođe bi mogla biti na vašoj listi. Doprinesite svom blagostanju takoi što ćete naučiti da kažete ne. Ako vam je to teško, upišite se na kurs asertivnosti i naučite tehnike za postavljanje granica i izgovaranje NE bez osećaja krivice. Istražite moguće lokalne ili online kurseve.
Humor čini čuda, mnogo vam može pomoći da umanjite stres. Pokušajte da sagledate smešnu stranu stvari koje vas brinu ili problema. Osećaćete se mnogo bolje. Osmeh i smeh jedna je od najboljih tehnika opuštanja, kao i opuštanje, relaksacija i uživanje u omiljenim aktivnostima. Razgovarajte i družite se sa prijateljem koji vas zasmijava ili gledajte zabavne TV emisije i filmove. Da li ste znali da se ne možete osećati anksiozno dok doživljavate radost?

Ako se stres nastavi

Ako i dalje svakodnevno osećate napetost i stres, porazgovarajte sa svojim lekarom. Stres je često posledica snižene veštoine upravljanja vremenom ili drugih problema. Razmatranje i analiza uzročnika stresa sa profesionalcem i pronalaženje rešenja mogu vam biti od velike pomoći.