Veština samoregulacije kod dece
Samoregulacija obuhvata veštinu da se:
- prepoznaju i regulišu osećanja uzbuđenosti i frustracije
- smirimo nakon nekog zanimljivog ili uznemirujućeg događaja
- usmerimo na zadatak
- da preusmerimo pažnju na drugi zadatak
- da kontrolišemo impulse i odložimo potrebe
- naučimo ponašanje koje je korisno u interakciji s drugim ljudima.
Veštine samoregulacije su važne:
- za učenje (usmeravanje pažnje na učitelja i zadatak, na primer),
- da bismo se snalazili u odnosima sa drugima (druženje se oslanja na veštinu zajedničke igre i aktivnosti, smenjivanja, izražavanja osećanja na prihvatljiv način, na primer),
- da bismo se ponašali na prihvatljiv način (da kontrolišemo svoje impulse i odložimo neke potrebe),
- da bismo bili samostalniji (donosili odluke i upravljali svojim ponašanjem)
- da bismo uspešno izlazili na kraj sa stresom i snažnim negativnim emocijama.
Samoregulacija se razvija od najranijih dana: bebe sisaju prst da se umire, ili skreću pogled od vas kada im treba pauza od razgovora sa vama, ali je njen razvoj najintenzivniji nakon druge godine života i dalje, do odraslog doba. Tako deca do 3 godine već mogu da odlože na kratko potrebu za hranom, ali još uvek vrlo spremno otmu igračku koja im se dopada na igralištu, ili upadaju u tantrume kada izražavaju nezadovoljstvo i frustraciju.
Deca uzrasta od 3-6 godina biće sve veštija u zajedničkoj igri sa vršnjacima- sve bolje da balansiraju svojim željama i idejama i idejama i željama drugih. Takođe, spremnija su da prate neka pravila ponašanja- npr. da šapuću u bioskopu. Istovremeno im je još uvek teško da se sasvim fokusiraju na svoj zadatak, ili da upravljaju snažnim osećanjima poput ljutnje ili ljubomore. Polaskom u školu sve su veštija u razumevanju perspektive drugih i argumentovanju svog mišljenja, sve bolje isražavaju neslaganje bez svađe.
Samoregulacija se razvija u toplim, podržavajućim i podsticajnim odnosima, i zato:
- razgovarajte sa detetom o tome šta oseća i analizirajte sa osećanjima povezano ponašanje (npr. zašto se naljutilo i kako se tada ponašalo, šta je drugo moglo da uradi)
- kada se dete muči sa nekom snažnom emocijom (najčešće strah ili ljutnja), pomozite mu da imenuje svoje osećanje. Pomaže ako se ovaj razgovor vodi kad se dete umiri.
- pomozite detetu da nađe dobar način da se umiruje i ponudite mu pomoć da se smiri kada se muči sa snažnim osećanjima
- budite model za dete, imenujte šta vi radite kada ste nečim uznemireni ili frustrirani
- koristite pozitivnu pažnju i uvek pohvalite i istaknite detetov uspeh u samoregulaciji (odlično si čekao red, svidelo mi se kad si zamolio za igračku i sačekao da se on izigra…)
- nastojte da svoja očekivanja prilagodite detetovim veštinama, tako pomažete da dete ume da reši izazove sa kojima se susreće
- budite veoma strpljivi, maloj deci je veoma zahtevno da razumeju i izađu na kraj sa navalom emocija.
Kada da se zabrinete?
Neka ponašanja vezana za samoregulaciju mogu tražiti da se konsultujete sa stručnjakom. Svakako to uradite ako:
- vaše dete ima tantrume i teško izlazi na kraj sa snažnim osećanjima češće nego druga deca istog uzrasta
- što je starije, vaše dete ima sve više poteškoća da izađe na kraj sa snažnim osećanjima
- ponašanja vašeg deteta kada ga preplave snažne emocije ugrožavaju njega ili druge
- ne možete da nađete dobru strategiju kojom pomažete detetu da upravlja svojim ponašanjem i reakcijama
- vaše dete postaje veoma povučeno i ispoljava manje socijalnih veština u odnosu na svoje vršnjake.
