Značaj mentalnog zdravlja roditelja za razvoj deteta
Fizičko i mentalno zdravstveno stanje majke i oca tokom trudnoće, pa i pre tog perioda, postavlja prve temelje za uspešno napredovanje malog deteta. Često je zdravstveni sistem više usmeren na medicinske testove, npr.merenje krvnog pritiska i dobijene telesne težine trudnica i porodilja, nego za mentalno zdravlje i blagostanje majke i njenog partnera, iako oni mogu imati značajan uticaj na fetus.
Zahvaljujući brojnim naučnim istraživanjima znamo da stanje napetosti, uznemirenja, pojačane brige, stres i depresija podižu nivo kortizola u majčinom krvotoku, kao i da je tada sposobnost filtriranja posteljice smanjena a da to omogućava da povišeni kortizol prolazi do bebinog mozga. Istraživanja su utvrdila da to negativno utiče na arhitekturu mozga nerođenog deteta (fetusa) koja se ubrzano razvija.
Pored toga, trudnica koja pati od uznemirenja, napetosti i pojačane brige, depresije ili nekog drugog mentalnog poremećaja teško ostvaruje principe zdravog života koji je neophodan za dobar ishod trudnoće (bez konzumiranja cigareta, alkohola i drugih supstanci, redovna i zdrava ishrana, fizičko vežbanje u skladu sa mogućnostima, redovno i dovoljno dugo spavanje i odmaranje, itd), ne uključuje se na vreme u lečenje ili ublažavanje zdravstvenih tegoba.
Zbog svega pomenutog, perinatalni mentalni poremećaji roditelja, pogotovu ukoliko se ne zbrinjavaju na vreme i na pravi način, mogu negativno da utiču ili stave posledice na mnoge aspekte efikasnog roditeljstva nakon rođenja deteta. Neki od njih su:
- Razvoj odnosa sa bebom može biti ugrožena, odnosno majčina i očeva sposobnost da se emocionalno povežu sa bebom, da se raduju kad vide prve reakcije svoje bebe i uspostave emocionalnu razmenu sa njom i među sobom;
- Mogu se poremetiti i odnosi među partnerima i sa drugim članovima porodice
- Sposobnost „osluškivanja“ i responzivnost roditelja (sposobnost da se izmami odgovor bebe i adekvatno reaguje na njene poteze i signale) takođe može biti oslabljena. Razvoj se najbolje podstiče u kontekstu toplih, responzivnih i brižnih odnosa roditelja sa bebom. Nedostatak responzivnosti ili neadekvatna (npr. nepredvidiva) responzivnost aktivira kod odojčeta fiziološku stresnu reakciju.
- Deprimirana majka ili otac nekada ne mogu da uoče i da razumeju ono što beba može da ispoljava ili da radi u skladu sa uzrastom, ne prepoznaju faze razvoja i motivacije (na primer, ne mogu da razumeju zašto im jednomesečna beba ne dopušta da prespavaju noć bez prekida, čak se dešava da pomisle da beba "namerno" plače)
- Umanjuje se sposobnost roditelja da vide svoju bebu u pozitivnom svetlu
- Roditeljska procena šta njihovoj bebi treba (u domenu zdravlja, bezbednosti i nege) može biti nepouzdana
- Umanjena je majčina ili očeva tolerancija okruženja, pojačava se stepen apatije, kao i nedostatak emocionalne reakcije na dete
- Rast, razvoj i ponašanje bebe i malog deteta usko su povezani sa ponašanjem osoba koje neguju dete.
Кada su majka ili otac deprimirani, to može ozbiljno da utiče u negativnom smislu na razvoj mozga bebe, a samim tim i na sve oblasti kognitivnog i socio-emocionalnog razvoja, uključujući veštine, izvršne funkcije.
Istraživanja pokazuju da su i majčina i očeva depresija i anksioznost povezani sa problemima u razvoju deteta, kao i da utiču na socio-emocionalno, kognitivno funkcionisanje, planiranje, organizacija i kontrola ponašanja shodno kontekstu. Istraživanja takođe ukazuju na to da deca majki koje pate od perinatalne bolesti češće imaju probleme u oblasti socioemocionalnog i kognitivnog funkcionisanja, planiranja, organizacije i kontrole ponašanja shodno kontekstu.
