Kako se mogu otkriti perinatalne teškoće roditelja

Fizičko i mentalno zdravstveno stanje majke i oca tokom trudnoće, pa i pre tog perioda, postavlja prve temelje za uspešno napredovanje malog deteta. Često je zdravstveni sistem više usmeren na medicinske testove, npr.merenje krvnog pritiska i dobijene telesne težine trudnica i porodilja, nego za mentalno zdravlje i blagostanje majke i njenog partnera, kao što je prepoznavanje njihove napetosti, anksioznosti, uznemirenosti, pojačane brige, stresa i depresije/depresivnih stanja, misli i reakcija.

Mentalni problemi roditelja 

Prepoznaju se na osnovu skedećih ponašanja:

• Razvoj odnosa sa bebom (majčina i očeva sposobnost da se emocionalno povežu sa bebom, uspostave odnos, „vežu se“, raduju se kad vide prve reakcije i aktivnosti odojčeta) se teško ostvaruje
• Partnerski odnosi i odnosi sa drugim članovima porodice se menjaju
• roditelji otežanu ili gotovo nikako ne uspevaju da „oslušnu“ i odgovore na potrebe bebe (na njene poteze i signale koje ona pokazuje samo plakanjem u početku a svako plakanje deluje isto depresivnim roditeljima) 
• roditelji otežano prate i razumeju šta njihovo odojče ume i može da radi - u skladu sa uzrastom, kao i faze razvoja deteta, njegovu motivaciju (deprimirana majka ili otac možda ne mogu da razumeju zašto im jednomesečno odojče ne dopušta da prespavaju noć bez prekida i mogu pomisliti da odojče namerno plače)
• roditelji nisu u stanju da vide odojče u pozitivnom svetlu 
• nisu u stanju da procene šta njihovoj bebi treba u pogledu zdravlja, bezbednosti i nege
• nisu u stanju da tolerišu neposredno okruženje, apatični su, ne ispoljavaju emocionalne reakcije u kontaktu sa svojim detetom. 

Bez obzira da li ste majka ili otac novorođene bebe, ako ste tužni, uznemireni, mrzovoljni, imate osećaj krivice ili beznadežnosti duže od par nedelja nakon porođaja, to bi moglo da ukaže na postporođajnu depresiju ili neki drugi perinatalni mentalni poremećaj.  Neke žene i muškarci izjavljuju da ne osećaju nikakvu radost niti uzbuđenje zbog dolaska bebe na svet i da više ne uživaju u stvarima koje su im nekad prijale.   Iako se i otac i majka dobro prilagođavaju na samom početku, može da se desi da problemi nastupe kasnije. Posleporođajna epresija se javlja kasnije, često između trećeg i šestog meseca posle porođaja. 
Koristite neka od pitanja kako bi ste ustanovili da li postoji rizik od razvoja perinatalnih teškoća:
1)    Da li su vas tokom proteklog meseca često mučila neraspoloženje, depresije ili osećanje beznađa?
2)    Da li ste tokom proteklog meseca često imali osećaj da vas slabo šta interesuje ili da ne uživate u obavljanju dnevnih aktivnosti?
3)    Da li je to nešto zbog čega mislite da vam treba pomoć?

Ako je dogovor na sva tri pitanja DA, obratite se svom izabranom lekaru

Psihološko - edukativna podrška tokom prenatalnog perioda (pre rođenja bebe), može pripremiti majke i očeve za roditeljstvo, podstaći realistična očekivanja, razmotriti sa njima na koji način će dolazak bebe promeniti njihove živote i život porodice, ako već imaju dete (decu).  

Šta može pomoći da prevaziđete teškoće: 

• Pojačana podrška porodice – od velike pomoći može biti da suprug/a ili neki drugi rođak pruži podršku tako što će preuzeti deo obaveza (nabavke, kuvanje, briga o drugoj deci u porodici...)
• Majka ili otac (ili oboje) mogu se pridružiti grupama za podršku roditelja novorođene dece (ako to postoji pri domu zdravlja ili drugoj ustanovi) 
• Učešće u aktivnostima koje organizuju škole roditeljstva počev od drugog  trimestra trudnoće
• Fizičke vežbe, džogiranje, brzi hod, samostalno izvođenje bebe u šetnju ili izlet sa drugim roditeljima, kvalitetan odmor i zdrava ishrana.
• Upućivanje roditelja izabranom lekaru na sistematski pregled, praćenje i lečenje, po potrebi.