Netolerancija na hranu kod dece
O netoleranciji na hranu
Netolerancija na hranu je neželjena reakcija organizma na hranu koju jedemo. Reakcija se javlja zato što naše telo ne može pravilno da razgradi neku hranu, ili pak usled iritacije nekom hemijskom supstancom koja se nalazi u hrani. Neke osobe imaju netoleranciju na određenu vrstu hrane, ali mogu bez problema konzumirati male količine te hrane. Netolerancija na hranu nije isto što i alergija na hranu. Alergija na hranu znači da naš imunološki sistem reaguje na hranu koju jedemo. Netolerancija na hranu ne uključuje reakciju imunološkog sistema. Alergijske reakcije na hranu su burnije i obuhvataju više simptoma nego što je to slučaj s netolerancijom na hranu.
Simptomi netolerancije na hranu
Simptomi netolerancije na hranu uključuju:
- nadimanje,
- proliv,
- bolove u trbuhu,
- glavobolju,
- ranice u ustima.
Ovi simptomi se često javljaju kao odložene reakcije, nekad i do dva dana nakon što je osoba pojela hranu koju ne podnosi. Ako mislite da Vaše dete ima netoleranciju na neku hranu, ili uočavate neke od navedenih simptoma, ali niste sigurni na šta oni ukazuju, najbolje je da porazgovarate sa pedijatrom.
Najčešći oblici netolerancije na hranu
Najčešće se javlja netolerancija na:
- laktozu, tj. šećer u mlečnim proizvodima,
- pšenicu,
- aditive za hranu, uključujući pojačivače ukusa kao što je mono-natrijum glutamat (MSG ili MNG),
- fruktozu, tj. šećer u voću.
Dijagnostikovanje netolerancije na hranu
U dijagnostikovanju netolerancije na hranu najviše se koriste tzv. eliminacione dijete. One podrazumevaju da se iz ishrane deteta uklone sve vrste namirnica koje mogu uzrokovati netoleranciju. Te namirnice se uklanjaju na određeno vreme, obično tokom nekoliko nedelja. Nakon tog perioda, „sumnjive“ vrste namirnica se ponovo uvode, ali jedna po jedna, kako bi se moglo tačno utvrditi koja hrana uzrokuje netoleranciju. Ukoliko se sumnja da postoji netolerancija na fruktozu ili laktozu, lekari mogu da koriste i test disanja. Ovim testom se analizira količina vodonika u vazduhu koji dete izdahne. Deca koja ne podnose laktozu imaće veći nivo vodonika u dahu. Netoleranciju na laktozu nekad je teško dijagnostikovati jer simptomi mogu biti veoma slični alergiji na hranu.
Šta učiniti ako dete ima netoleranciju na hranu?
Lekar će vam pružiti potrebne savete i preporuke za dalje postupanje. Ako je Vašem detetu dijagnostikovana netolerancija na neku hranu, lekar može preporučiti da dete jede manje količine te hrane ili da je potpuno isključi iz svoje ishrane. Ako Vaše dete pojede nešto što njegov organizam ne podnosi i dobije simptome netolerancije, treba da znate da ti simptomi obično nestaju sami od sebe. Vašem detetu ne treba hitna medicinska pomoć. Ako ti simptomi uključuju proliv, morate se pobrinuti da dete bude hidrirano, tj. da unosi dovoljno tečnosti.
Koliko dugo traje netolerancija na neku hranu?
Ne znamo mnogo o tome kolika je verovatnoća da će deca prerasti netoleranciju na određenu vrstu hrane. Koliko će biti trajna netolerancija na neku hranu, zavisi od vrste hrane i od razloga zbog kojih organizam Vašeg deteta na nju reaguje. Ako mislite da je Vaše dete preraslo netoleranciju na neku hranu, posavetujte se sa svojim lekarom. Oni će Vam verovatno predložiti da tu vrstu namirnica pažljivo i polako uvodite u ishranu deteta kako biste proverili da li se netolerancija na hranu povukla.
