U dvorištu

Igre napolju su po pravilu manje struktuirane. Prirodno okruženje, livade, šume traže od deteta da osmisli način na koji će istraživati i čime će se zabaviti. Ovakav podsticaj je odličan za dete. Kada postoje uslovi igre napolju mogu uključiti učešće u rutinama, kao što je briga o bašti, dvorištu, cveću i slično. Jednostavna šetnja do parka može da bude podsticaj da dete uči o bezbednosti, razgovara o okruženju, uočava i analizira ponašanja ljudi i slično.

Prvo što nam padne na pamet pri pomisli na igru na otvorenom je veća mogućnost kretanja. Čak i mala deca, koja tek prohodavaju, pa i ona koja pužu, mogu da dobiju puno prilika za uživanje.

Za sasvim male bebe boravak napolju znači puno novih mirisa, zvukova, puno prilika da dodirom istražuje drugačije podloge i materijale. Zato napravite piknik sa bebom, neka uživa u igri potrbuške na ćebetu, neka puzi po ćebetu i travi, neka gleda tretptaj lišća, neka hoda kroz osušeno lišće dok šušti, ili ga hvata rukama, stiska i „gnjavi“, neka sluša ptičice i slično. Ne zaboravite, pola uživanja u ovakvim avanturama je u odnosu sa vama: pričajte sa bebom, nosite je, pomozite da dohvati šta želi, prepoznajte njeno interesovanje ili doživljaj, pa mu dajte ime, podstičite bebu na razgovor, mazite se, uživajte u mirisima, osetima.