Optimalna ishrana deteta od 13 do 24 meseci

Nastavak dojenja 

Preporučuje se nastavak dojenja i tokom druge godine života. Majčino mleko obezbeđuje dojenom detetu potrebne nutrijente za zdrav rast i razvoj , kao i trećinu potrebne energije.                                                                                                                                                 

Mleko

Ako dete više ne sisa, potrebno mu je mleko, jedna do dve šolje dnevno. Od prvog rođendana dajte detetu kravlje mleko (kozje ili ovčje), bez razblaživanja. Mleko možete dati kao piće ili u obroku (kaši) sveže ili u obliku mlečnih proizvoda (jogurt). Detetu je u ovom uzrastu potrebno punomasno mleko. Zamene za mleko biljnog porekla (bademovo, ovseno i sl.) ne mogu da zamene mleko životinjskog porekla. Ako dete dobija raznovrsnu hranu, nije mu potrebna mlečna formula.

Broj obroka i količina hrane

Detetu je potrebno pet obroka čvrste hrane; obično su to tri glavna obroka i dve užine.                       

Količina hrane: povećajte količinu hrane na ¾ ili celu šolju od 250ml za jedan obrok. Umesto komplikovanih preporuka za količinu raznih namirnica u jednoj porciji možete kao orijentaciju koristiti poređenje sa veličinom detetove ručice. Dete ukupno treba da pojede jednu šolju seckanog voća i ¾ šolje povrća za ceo dan; ovu količinu možete podeliti u tri obroka i dve užine.

Tokom druge godine primetićete da se apetit vašeg deteta i ineresovanje za hranu smanjuje; dete više ne raste tako neverovatnom brzinom kao u prvoj godini. U ovom uzrastu apetit je promenljiv, pa i količina hrane koju dete pojede tokom dana. Zato gledajte šta je dete pojelo tokom cele nedelje, ne samo tokom jednog dana.

Priprema obroka   

Posle prvog rođendana Vaše dete bi trebalo da jede istu hranu kao i drugi članovi porodice. Ipak, i dalje ćete morati da neku hranu usitnite u manje komadiće, ili da duže kuvate neko povrće da bi bilo mekše.

Izbor namirnica

Svaka grupa namirnica sadrži različite hranljive materije, neophodne za pravilan rast i razvoj deteta. Trudite se da dete za svaki obrok dobije raznovrsnu hranu. Između obroka ponudite zdravu užinu jednom li dva puta tokom dana: komadiće banane, zrelog sezonskog voća i povrća.

Voće i povrće daju detetu energiju, vitamine, antioksidanse i vlakna, kao i vodu. Kasnije u životu štite dete od bolesti, kao to su bolesti srca, moždani udar i neke vrste raka. Dobra ideja je da ponudite detetu voće i povrće za svaki obrok i užinu, sveže ili kuvano.  Birajte voće i povrće različitih boja, ukusa i teksture. Ako dete u početku odbija neko voće ili povrće, to ne znači da ga nikada neće jesti. Budite primer: ako dete vidi da vi jedete različito voće i povrće, verovatno će ga i ono radije probati.

Žitarice uključuju hleb, testenine, pahuljice, pirinač, kukuruz, palentu...one su pre svega izvor energije. Integralne žitarice imaju i dosta vlakana i vitamina.                                                                           

Mleko i mlečni proizvodi (sir, jogurt) su bogati proteinima i glavni su izvor kalcijuma za dete.

Belančevine dete dobija iz mesa, ribe jaja, pasulja, sočiva i orašastog voća. Ova hrana takođe sadrži vitamine i minerale: gvožđe, cink, vitamin B12 i zdrave masti. Gvožđe i omega-tri masne kiseline iz mesa i morske ribe su posebno važni za razvoj mozga i učenje. Iako gvožđa ima i u drugim namirnicama, detetu su neophodne namirnice životinjskog porekla (meso, jaja).

Izbegavajte prerađenu hranu koja sadrži dosta soli ili šećera, nezdravih masti i drugih dodataka, a malo hranljivih sastojaka, kao što su razne grickalice, „brza“ hrana, čips, pomfrit, pržena hrana.

Nemojte davati detetu slatkiše (bombone, lizalice, peciva i krofne iz pekare, keks).

Hrana „za ponekad“ – na žalost, u hrani koja nije zdrava i odrasli i deca najviše uživaju! Iako se ne preporučuje u svakodnevnoj ishrani, možete ponekad svoje mališane i sebe „častiti“ ovakvom hranom- u nekoj posebnoj prilici, ne često.

Zdrave užine i dezerti: voće ili voćni jogurt su najzdraviji predlozi za slatkiš posle ručka; svom mališanu možete spremiti i domaće kolače od zdravih sastojaka. „Prave“ slatkiše, kao što su čokolada i torte, čuvajte za posebne prilike, kao što su rođendani i druge proslave.

Šta dete treba da pije

Voda je najzdravije (i najjeftinije) piće za dete! Dete od godinu dana može da pije vodu iz česme, bez prokuvavanja. Vodu nudite često, obavezno posle obroka, ne čekajte da dete ožedni. Izbegavajte voćne sokove, zaslađene gazirane i negazirane napitke, aromatizovanu vodu ili mleko, mlečne šejkove. Svi ovi napici sadrže puno šećera i povećavaju rizik od gojaznosti, kao i od karijesa. Ovi napitci daju detetu sećaj sitosti, pa jede manje druge, kvalitetne hrane. Rano navikavanje na zaslađena pića stvara kod deteta doživotnu lošu naviku.

Nemojte davati detetu energetske napitke, čajeve i kafu; kofein smanjuje iskorišćavanje kalcijuma.

Hranjenje prema potrebama deteta

Budite strpljivi i podstičite dete da pojede svoj obrok, ali ga nemojte primoravati ni terati da pojede sve iz tanjira. Dajte detetu hranu „iz ruke“, podstičite ga da samostalno jede. Dete treba da ima svoj pribor za jelo.  Vodite računa o bezbednosti deteta za vreme obroka.

Vi birate hranu za dete iz različitih grupa namirnica, a ono bira da li će i koliko će pojesti.